Стереорама – За клавиром

На почетку ћемо слушати Сонату број 6 у А-дуру, опус 82 Сергеја Прокофјева из 1940. године, прву од његове три такозване ратне сонате. Уследиће збирка под насловом Етиде-слике опус 33 Сергеја Рахмањинова и на крају етида број 10 Клода Дебисија, са насловом – За супротстављене звучности.

Сања Бизјак музички је узрастала уз професорку Злату Малеш у земунској музичкој школи Коста Манојловић. Већ са осам година почиње са првим наступима у Југославији, Русији, Француској, Румунији, Словачкој, Чешкој, Аустрији, Италији, Немачкој и Мађарској, као и са снимањима за радио и телевизију у тим земљама. Искуство стиче и на такмичењима са којих се враћа са високим признањима. У дванаестој години постаје студент Париског Националног конзерваторијума у класи Жака Рувијеа, као најмлађа у својој генерацији и стипендиста француске владе. Јуна 2004. завршава студије са највишом оценом.

Своје три париске године Сања Бизјак испуњава бројним солистичким наступима, камерним музицирањем, најчешће са кларинетистом Матом Бекавцем, челисткињом Мајом Богдановић, виолинистом Немањом Радуловићем и сестром, пијанисткињом Лидијом Бизјак. Похађа курсеве камерне музике код Мориса Бурга и Итамара Голана, као и курсеве клавира код Игора Ласка, Олега Мајзенберга, Александра Саца и Менахема Преслера. Интересовање за музику барока продубљује на часовима чембала. Године 2002. оснива клавирски дуо са сестром Лидијом, са којом уписује последипломске студије за камерну музику на Париском конзерваторијуму. Три године касније, овај дуо је освојио две специјалне награде на великом А-Ер-Де такмичењу у Минхену.

Аутор: Зоран Стојовић