Нова дискографија
Представићемо музику са албума Немање Радуловића, који је под називом „Бах”, пре само недељу дана објавила дискографска кућа Дојче Грамофон. Ово издање добили смо љубазношћу заступника издавачке куће Дојче Грамофон у Србији, фирме Universal Music Србија.
Наш прослављени виолиниста се на свом другом албуму за ову чувену издавачку кућу окренуо, како наводи, својим музичким коренима, односно Баху. Музика овог мајстора уграђена је у темеље Радуловићевог музичког образовања и сада јој се враћа сасвим личним избором дела, која укључују Концерт за 2 виолине, гудаче и контину у де молу, Токату и фугу у де молу, Гавоту из Партите број 3 за виолину соло, Концерт за виолину и гудаче у а молу, Арију из Оркестарске свите у Де дуру, Чакону из Партите број 2 за виолину соло у де молу, као и дело једног од Бахових синова, Јохана Кристијана Баха, који је овде представљен са Концертом за виолу и оркестар у це молу.
Као и на свом првом издању за Дојче грамофон, Немања Радуловић овде наступа са извођачима уз које је одрастао и који су одиграли важну улогу у његовом музичком сазревању. Тако се поново као његови сарадници појављују Тијана Милошевић, која изводи деоницу друге виолине у Концерту за две виолине у де молу, затим домаћи састав Дабл Сенс и француски ансамбл Ђавољи трилер, са којима редовно концертно наступа, али и композитор Александар Седлар, који је аутор аранжмана Токате, Арије и Чаконе, а који је на претходном Радуловићевом пројетку под називом Вивалди компоновао такозвано „пето годишње доба”.
Неоспорно је да Радуловић, који је понео титулу Открића године 2005. и Најбољег уметника 2014. године у избору Виктоар де ла Мизик, и на овом албуму демонстрира своју изузетну виртуозност, али сама продукција албума, са наглашеним, вештачким ревербом, који одаје утисак екстремно акустичног простора неке имагинарне цркве, пружа читавом издању изразито старомодан звук. Тиме се долази до парадокса да један пројекат, који би требало да буде „модерно замишљен” – са новим интерпретацијама и аранжманима неких од најпознатијих дела музичког канона – буде оденут у рухо које га тренутно чини превазиђеним.
Уредник: Ивана Неимаревић
Коментари