Стереорама – Велика дела
Емисију Велика дела испуниће два антологијска снимка Краљевског Консертхебау оркестра из Амстердама, са концерата одржаних крајем осамдесетих година прошлог века.
Чућемо прво виртуозну симфонијску поему Тил Ојленшпигел Рихарда Штрауса, његов опус 28, чији пуни наслов гласи: Веселе лакрдије Тила Ојленшпигела, према старој бајци, у форми ронда. Краљевским Консертхебау оркестром диригује Иван Фишер, а снимак је из фебруара 1988. године.
У наставку емисије слушаћемо музичку бајку Мориса Равела Дете и чаролије. Ево и неколико напомена о настанку и садржају овог дела.
Током Првог светског рата, директор Париске опере замолио је славну списатељку Колет да напише текст за балет-бајку. Колет је написала причу под насловом Дивертимента за моју ћерку. Колет је сматрала да једино Равел може да преточи њену причу у музику, па је овоме композитору 1916. године послат текст. Пошиљка није стигла до Равела, јер се он у то време налазио на ратишту. Следеће године, Равел је примио пошиљку, а његов одговор је био у виду духовитог коментара: "Волео бих то да компонујем, али ја немам ћерку".
Дело је довршено 1924. године под новим насловом – Дете и чаролије, у форми опере са балетом. Први пут је изведено 21. марта следеће године у Монте Карлу. Дириговао је Виктор де Сабата, а аутор кореографије балетских секвенци био је славни Жорж Баланшин. Опера је до 1929. године постављана у највећим европским центрима: Паризу, Прагу, Лајпцигу и Бечу.
Партитура Равелове опере захтева велики оркестар, мешовити и дечји хор и осморо солиста од којих неки тумаче више ликова. По сопственом сведочењу, аутор се угледао у многоме на мелодику Џорџа Гершвина и америчке оперете, дајући при томе делу свој печат често виртуозним третманом инструмената и суптилним коришћењем лајтмотива.
Радња приче о непослушном детету започиње у старинској кући у нормандијском селу. Пошто бива кажњено да остане у соби, дете у бесу разбија све око себе. Но, на његово изненађење, ствари у његовој соби оживе. Ватра у камину, кинеска шоља, часовник, фотеља и други предмети почињу да говоре, па чак и његов домаћи задатак оживљава као стари математичар.
Други део опере се одвија у врту са животињама и биљкама које су такође биле жртве дететове тортуре. Дете покушава да се спријатељи са њима, али наилази на одбацивање. Одбачено, оно запомаже за мајком, на шта га животиње поново нападну. Затим наставе да се свађају и кошкају међу собом. У тучи је повређена веверица, што остале животиње призове памети, и оне се смире. Дете повије веверицу марамицом, а затим падне исцрпљено. Животиње се сажале на њега, одлучивши да га пренесу до куће. Успут певају: "Он је превио рану, он је добар и паметан". У последњој нумери опере наилази мајка и дете трчи у њено наручје.
У извођењу које ћемо пратити, подела улога је следећа: Дете – мецосопран Жан Пилан / ватра и славуј – сопран Барбара Килдуф / принцеза – сопран Ан-Мари Род / пастирица и сова – сопран Јунг-Хи Ким / мама, кинеска шоља и вилин коњиц – мецосопран Керолајн Воткинсон / мачка и веверица – мецосопран Јоуке де Вен / математичар и жабац – тенор Нико ван дер Мел / часовник и мачак – баритон Дејвид Вилсон-Џонсон / фотеља и дрво – бас Леуе Висер. Суделују Краљевски Консертхебау оркестар, Холандски камерни хор и Дечачки хор Катедрале Светог Бава у Харлему, а диригент је Шарл Дитуа. Снимак је из децембра 1989. године.
Аутор: Зоран Стојовић
Коментари