Уметност свирања чембала

Купренов педагошки трактат Уметност свирања чембала опире се систематској обради чемаблистичке вештине, те се његова структура наизглед чини насумична. Ипак, у широким потезима, композитор започиње расправу напоменама које се тичу почетних фаза обуке на овом инструменту, средишње место посвећује питањима прстореда и тумачења орнамената, док трактат завршава објашњавањем конкретних пасажа из своје Прве свеске комада за чембало који су извођачима били недовољно јасни. Купренов стил изражавања није увек суптилан – напротив, из њега проговара директан глас искусног педагога коме је циљ да дату вештину свом ученику предочи што пластичније и непосредније, што овај трактат чини како неизоставним тако и омиљеним штивом за младе чембалисте. На крају свог трактата Купрен прилаже осам прелида који имају дидактичку намену. На интегралном снимку Купренових композиција за чембало које је Скот Рос забележио 1977. године, овај уметник се одлучио да прелиде из Уметности свирања чембала употреби као уводе за поједине Купренове свите. Први прелид из трактата тако је употребљен као увод за Трећу свиту, објављену у Првој свесци комада за чембало 1713. године.

Почетком XVIII века у Бриселу, који је тада био престони град Јужне, односно Католичке Низоземске, под влашћу хабзбуршких монарха, деловало је више композитора-чембалиста који су стилски били блиски француској школи, те у чијим опусима се јасно препознаје утицај Франсоа Купрена. Најзначајнији међу њима је Жозеф Хектор Фјоко, син италијанског композитора Пјетра Антонија Фјока. Рођен 1703. године, Фјоко је читав свој живот провео у белгијским градовима Бриселу и Антверпену. Његова збирка комада за за чембало, која је подељена у две свите, објављена је 1730. године и показују пресудни Купренов печат, посебно на пољу форме и хармоније, као и стилу орнаментирања. Прва свита започиње са осам карактерних комада, међу којима су и комади који приказују Енглескињу, Францускињу и Италијанку, уз употребу одговарајућих музичко-стилских одлика, а наставља се са четири става који одговарају распореду ставова италијанске сонате da chiesa.