Музеј звука

Прва књига мадригала Ђиролама Фрескобалдија, највероватније његова најранија штампана збирка, иако блиска радовима његовог учитеља Луцаска Луцаскија, представља изузетан пример композиционог умећа младог аутора. Такође, њом је исписано и једно од завршних поглавља у историји италијанског мадригала, најрепрезантативније форме ренесансне и ранобарокне музике.

Ово дело је настало 1608. године, током Фрескобалдијевог боравка у Антверпену, када му је локални штампар, Пјер Фалез поручио збирку мадригала – показаће се, једину у опусу овог композитора. Збирка је била посвећена Фрескобалдијевом мецени из Фераре, монсињору Гвиду Бентивољу, који је као папски нунције, младог музичара повео са собом у Фландрију, и у чијем је домаћинству, у Бриселу, композитор написао ове мадригале.

Ипак, чини се да ова збирка није импресионирала савременике, јер касније није више штампана, те је готово пала у заборав, остајући у сенци Фрескобалдијевих много познатијих композиција за инструменте са диркама, чије је прво издање Фантазија обајвљено исте године у Милану.

Дуго се знало само за један сачуван примерак Прве књиге мадригала, којем је недостајао један глас, али су у последњим деценијама XX века у једној приватној библиотеци пронађене свеске свих појединачних гласова, на основу којих је реконструисана оригинална партитура.

Премијерни снимак ових композиција је средином деведесетих година остварио велики познавалац италијанског ренесансног репертоара – Риналдо Алесандрини, са ансамблом Кончерто Италијано, пружајући овим малим ремек-делима ангажовано, виртуозно и надахнуто извођење.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић