Разум и осећајност – Жоао Домингуш Бонтемпу

Овај пијаниста, педагог и композитор рођен је 1775. године, као син италијанског музичара ангажованог на протугалском двору. За разлику од бројних савременика, Бонтемпу није био заинтересован за оперу, те је своје усавршавање у области музике, уместо у Италији, наставио у Паризу, где је наступао као пијаниста. Из овог периода, потиче његово пријатељство са Муцијом Клементијем, који је у Паризу објавио бројна Бонтемпуова дела. Током наполеонских ратова, овај португалски аутор се преселио у Лондон, где је радио као учитељ музике виђених аристократа, а по повратку у Париз, компоновао је једно од својиих најуспешнијих остварења – Реквијем у сећање на Луиша де Камоиша.

По повратку у домовину 1820, основао је Филхармонијско друштво како би промовисао савремену оркестарску музику, а након грађанског рата, постао је учитељ музике краљице Марије II од Португала и први управник Националног конзерваторијума. Жоао Домингуш Бонтемпу је једна од кључних фигура у историји португалске музике, не само као организатор музичког живота и педагог, већ и као композитор.

Наиме, из његовог пера су потекла прва симфонијска дела компонована у овој земљи, као и бројни камерни жанрови. Ипак, највећи део опуса Бонтемпу је посветио свом инструменту – клавиру, компонујући велилки број концерата, соната, варијација и фантазија.

У емисији ћете слушати Сонату број 2 ин Це опус 5, блиску стилу његовог париског пријатеља, Клементија, у којима спаја бриљантан композициони стил са истраживањем експресивних могућности клавира.