Разум и осећајност

Данас познатији као музичар, Змешкал је провео више од 40 година радећи у Мађарском краљевском представништву у Бечу, лагано напредујући у хијерархији администрације, од најнижег службеника до шефа протокола. Ипак, за каснија покољења, много значајније од вредног чиновничког рада, било је његово дугогодишње пријатељство са Лудвигом ван Бетовеном. Наиме, он је био један од најстаријих и најоданијих Бетовенових пријатеља и остало је сачувано преко 160 композиторових писама упућених Змешкалу, написаних између 1793. и 1827. године. Из њих се може закључити да је мађарски чиновник Бетовену био од изузетне помоћи током свих ових година – дописивао се са издавачима, меценама, произвођачима инструмената и станодавцима, обезбеђивао му је материјал за писање, позајмљивао књиге, проналазио докторе и слуге, али био и подршка приликом извођења нових композиција бечког мајстора. Змешкал је важио за одличног виолончелисту и зна се да је учествовао у извођењима Бетовенових дела у приватним салонима, а Дует за виолу и виолончело композитор је посветио свом пријатељу. Чињеница да су и други познати бечки композитори, попут Хајдна, посвећивали дела Николаусу Змешкалу, говори у прилог томе да је важио за доброг познаваоца музике. Оно што је остало мање познато, међутим, јесте и да је сам био композитор. Наиме, иако његова дела никада нису штампана, остали су сачувани Рондо за клавир и 15 гудачких квартета овог аутора. Квартет у Де дуру који ћете вечерас слушати, представља врхунац Змешкалове композиторске каријере. Дело „бетовеновских пропорција“, додуше не поседује комплексност и развијеност деоница какве се могу срести у гудачким квартетима овог аутора, али се зато може упоредити са нешто конзервативнијим остварењима Луја Шпора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић