Уметност свирања чембала

Франсоа Купрен, чијем се имену каткад придодаје епитет ле Гранд, најзначајнији је композитор из музичке породице Купрен, централна личност класичне француске чембалистичке школе, те вероватно најзначајнији француски композитор у генерацији између Жан-Батисте Лилија и Жан-Филипа Рамоа. Рођен у Паризу, 10. новембра 1668. године, Купрен је још пре навршене двадесете године живота постао један од водећих париских оргуљаша, а од 1717. године, до своје смрти 1733. године, био је управник камерне музике на двору краља Луја XV. Прво издање списа Уметност свирања чембала објавио је 1716. године у Паризу, а друго, допуњено издање уследило је наредне године. Реч је о најзначајнијем трактату о свирању чембала у Француској тог доба којим је француски композитор извршио огроман утицај како на своје сународнике, тако и на композиторе широм Европе, попут седамнаест година млађег Јохана Себастијана Баха. Купренов приручник и данас је незаобилазно штиво за чембалисте који желе да се упознају са француском школом у XVIII веку. У овом циклусу емитоваћемо снимке композиција Франсоа Купрена које је забележио чембалиста Скот Рос 1977. године, који је прелиде из Уметности свирања чембала употребио као уводне сегменте за поједине свите овог аутора. За Прву свиту, објављену у Купреновој првој свесци комада за чембало 1713. године, Скот је употребио Трећи прелид из трактата.

Жан-Франсоа Дандријеа, Купреновог тринаест година млађег савременика, француска публика је запазила већ као петогодишњег вундеркинда, а на врхунцу каријере важио је за најбољег париског чембалисту после Купрена и Рамоа. Дандрије је био маштовит композитор који није презао од тонског сликања, а његови комади често носе елабориране и дескриптивне наслове. Прву од укупно три свеске комада за чембало Дандрије је објавио 1724. године, такмичећи се са високо цењеним Купреном. Међу комадима Прве свеске комада за чембало налазе се „Разметљивац", „Унесрећен", „Уздишући", „Тужан" и „Водопади".

Срђан Атанасовски