Музеј звука – Композиције Клеменса нон Папе

Први поуздани подаци о о овом аутору сачувани су у издању шансона које је 1530. године објавио Пјер Атењан. Нон Папин почетнички ангажман било је место певача катедрале у Брижу. Чињеница да је отпуштен после само годину дана навела је истраживаче да закључе да је његов боемски начин живота био у нескладу са строгим правилима црквеног живота. Истовремено, овај уметник је почео да ствара обиман и разноврстан опус у којем је испољавао велико мајсторство контрапунктске технике, али и своју екстровертну, а каткада и меланхоличну природу.

О необичном карактеру овог уметника сведочи и његово име, односно корекција имена која се први пут појављује 1542. године. Није потпуно јасно зашто је Јакобус Клеменс свом имену додао "нон Папа" - једна хипотеза говори да је то учинио како би се разликовао од Јакобуса Папе, песника из Ипра у којем је и Клеменс једно време радио. Друга се, пак, заснива на идеји да је име проистекло из шале композитора и његовог издавача Тилмана Сузата којом су желели да нагласе да у питању нису дела Папе Клемента VII (Клеменс на латинском) - потписујући збирке композиција са „Јакоб Клеменс - али не Папа".

За разлику од својих колега, Клеменс нон Папа је био један од ретких заначајних композитора XVI века који никада није отпутовао у Италију. Зато његови радови представљају релативно чист „дијалекат" франко-фламанског стила. Клеменс нон Папа се налази између генерације Жоскена де Преа и оне којој су припадали Палестрина и Орландо ди Ласо, а у његовом опусу доминирају духовна дела. За непуне две деценије рада, овај аутор је иза себе оставио обиман опус од 233 мотета, 15 миса, 15 магнификата, преко 100 световних композиција, међу којима су најбројније шансоне, као и 159 композиција заснованих на текстовима псалама на холандском језику, које је омузикалио користећи популарне мелодије на начин кантус фирмуса.

На почетку вечерашње емисије слушаћете Нон Папину мање познату Мису про дефунктис, односно Реквијем. Корална мелодија се налази најчешће у тенорској и повремено у сопранској деоници, а упркос релативно малом четворогласном слогу, композитор успева да оствари изненађујуће богат спектар хармонских боја. Поред овог дела, чућете и Нон Папине мотете: Tristitia et anxietas, Vox in Rama, Erravi sicut ovis i Peccantem me quotidie.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић