Нова дискографија – Музика етерна

На првом заједничком албуму ових ексцентричних и веома успешних уметника, нашла су се два ремек-дела руске музичке литературе - Концерт за виолину у Де дуру опус 35 Петра Чајковског и Свадба Игора Стравинског.

Ови уметници су неколико пута заједно наступали, пре него што су се одлучили да своју сарадњу „овенчају" овим диском - али док су њихови концерти наилазили на неподељено одобравање критике, диск који ћемо вечерас представити је изазвао контроверзу. С једне стране, сви истучу да је Свадба Игора Стравинског - овде представљана у верзији за четири клавира, удараљке, солисте и хор - са извођачима којима је руски матерњи језик, несумњиво једна од успешнијих интерпретација Куренциса и његовог ансамбла Музика Етерна.

С друге стране, њихово тумачење једног од најпознатијих концерата за виолину, оставио је бројне критичаре у недоумици да је ли у питању „бриљантно оригинална или безнадежно особена" концепција овог дела. Интерпретација коју је молдавско-аустријска виолинисткиња Патриција Копачинскаја осмислила са Куренцисом креће се на граници екстрема - пре свега у области динамике и карактера тема, када су сугестије композитора занемариване у циљу стварања нешто ћудљивијег и пригушенијег тона. То се пре свега препознаје у главној теми првог става, која се повремено креће на граници чујног, али и климаксима који врло брзо замиру, што због нешто бржих темпа, што због посвећивања више пажње и карактеризације прелазним сегментима ове партитуре. У тим деловима, открива се право богатство музике Чајковског које се, чини се, често превиђало у окружењу опојних и раскошних главних тема Виолинског концерта, што је свакако право мало откриће ових уметника.

Прошле године, Куренцис је са својим ансамблом Музика етерна објавио изузетно интересантну интерпретацију Посвећења пролећа Стравинског, коју смо представили у овој емисији, а успешно тумачење музике Стравинског настављено је и овом композицијом из 1917. године. Написана за солисте, хор, клавире и удараљке, Свадба је била замишљена као балетска музика, односно „кореографске сцене са музиком и гласовима", али се данас много чешће изводи без кореографије. На овом албуму, критичари су посебно похвалили аутентичност интерпретације текстова руских свадбених песама које је сакупио Пјотр Кирејевски 1911. године, у извођењу солиста и хора ансамбла Музика етерна, као и Куренцисово дубоко разумевање музике Стравинског, засноване на фолклорним елементима.

Уредник Ивана Неимаревић