Луиђи Баси и комична опера

Име Луиђија Басија данас је, пре свега, познато због чињеници да је овај уметник први креирао насловну ролу Моцартове опере Дон Ђовани. Међутим, Басијев значај у генези опере Дон Ђовани далеко је комплекснији. Тумачећи ролу грофа Алмавиве на прашкој премијери Моцартове опере Фигарова женидба 1786. године, Баси је потпуно освојио публику својом вокалном интерпретацијом, а понајвише вештом глумом и сувереним владањем сценом.

Басијеви савременици су наводили да је он изузетно вешт глумац, који у трагичним ситуацијама успева да избегне апсурдни патос, у комичним остаје у границама укуса, а да посебном вештином влада у пародирању. Управо је успех прашког извођења Фигарове женидбе, чији је Баси био део, подстакао импресарија Доменика Гвардазонија да од Моцарта и либретисте Лоренца да Понтеа поручи још једну комичну оперу која би своју премијеру имала у Прагу. Имајући у виду начин на који је Моцарт израђивао вокалне деонице својих опера, огроман утицај Басија на вокалну ролу Дон Ђованија тешко је преценити. Теситура Дон Ђованија кројена је по Басијевом гласу, а претежно заузима високи баритонски регистар, уз наглашену покретљивост гласа, за шта је парадигматични пример такозвана „шампањ-арија" којом Дон Ђовани отвара банкет на почетку финала првог чина. Глумачке способности Басија многоструко су искоришћене од самог почетка опере, у многобројним динамичним ансамблима који усмеравају ток Да Понтеовог заплета.

На почетку вечерашње емисије чућете одломке из првог чина Моцартове опере, и то увертиру и интродукцију првог чина, епизоду у којој Дон Ђовани среће свадбену поворку и заводи Церлину, те финале чина. Забележено је да је Баси чак у пет наврата тражио од Моцарта да модификује чувени дует Дон Ђованија и Церлине, који је данас једна од најпопуларнијих нумера ове опере.

Аутор емисије Срђан Атанасковски