Виолиниста Рено Каписон изводи дела Едуара Лалоа и Макса Бруха

Франуцуски виолиниста Рено Каписон рођен је 1976. године у Шамберију. Уписао је Париски конзерваторијум са само 14, година, а завршио га је за само три године, уз освојене прве награде за виолину и камерну музику. Каписон је био члан Европског оркестра младих, као и Омладинског оркестра Густав Малер, у којем је био прва виолина док је овим ансамблом дириговао Клаудио Абадо. Истовремено развијао је каријеру камерног музичара заједно са Николасом Ангеличем, Елен Гримо, Жераром Косеом и наравно са својим младиђим братом Готјеом Каписоном, једним од најпризанијих виолончелиста данашњице. Године 1996. године основао је фестивал у Ла Равоару на којем су учестовале велике звезде француске и светске сцене и који је постојао до 2010. године. Његове интерпретације, као и снимци солистичке и камерне музике добили су највиша признања стручне критике у протеклој деценији. Рено Каписон објављује снимке за дискографке куће Вирџин класикал и Ерато, а у последње време свира на виолини градитеља Гварнериус под називом „Панет" из 1737. године која је припадала Ајзаку Штерну.

На почетку емисије чућете како Рено Каписон изводи Шпанску симфонију опус 21 у де молу Едуара Лалоа уз пратњу Париског оркестра под управом Пава Јервија. Ово виртуозно, концертантно дело које по форми најпре подсећа на петоставачну свиту, Каписон изводи са „изразитом агилношчу и племенитим тоном, ватерно али опуштено" како то наводе лондонски Гардијан и Д Тајмс. Поред овог дела, у истој интерпретацији ћете слушати и Виолински концерт број 1 у ге молу опус 26 Макса Бруха. Британски лист Телеграф у својој критици истиче да Каписон пружа импресивни преглед експресивних контура овог концерта, користећи свој технички арсенал рафинирано у опцртавању широких лучних линија, задржавајући пиртом ритмичку покренутост и енергију.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић