Симфонија у Де дуру Муција Клементија

Рођен у Риму 1753. године, Клементи је одрастао у Дорсету, у породици Питера Бекфорда, који је практично усвојио дечака, пружајући му прилику да стекне образовање и манире британског џентлмена. Клементи је постао један од највећих пијанистичких виртуоза, наступајући широм Европе, а 1781. године, чак се упустио и у легендарно такмичење у свирању на клавиру са младим Моцартом.

Клементија су музички писци у 19. веку називали "оцем савремене клавирске технике" и "зачетником романтичарског пијанисткичког виртуозитета". Био је не само извођач и композитор, већ и успешни издавач, те су његове композиције штампане и дистрибуиране широм Европе. Клементијев углед се крајем 18. века могао поредити само са Хајдновим утицајем, посебно после 1790, када је престао да се бави извођењем и посветио углавном компоновању и издаваштву. Посебно значајан био је његов уговор са Бетовеном, који је као велики поштовалац Клементија, старијем композитору уступио сва права за штампање својих композиција у Енглеској, те је компоновао већи број дела управо за ово тржиште.

Клементи током свог живота није штампао своје симфоније, иако су остала сачувана сведочанства савременика о добром пријему ових дела код публике. Аутор је наставио да уноси измене у партитуре ових дела, до пред сам крај живота, а касније је највећи део рукописа нестао. Тек је седамдесетих година прошлог века Пјетро Спада, који је радио на едицији Клементијевих дела, успео да реконструише четири од шест симфонија, колико је аутор највероватније написао. Све композиције су четвороставачне структуре, а музички прерастају моделе које су поставили Моцарт и Бетовен, уводећи романтичарски израз, чиме представљају значајан допринос у развоју овог жанра. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић