Антологија српске музике
Камерна дела Љубице Марић
Рођена у Крагујевцу 1909. године, Љубица Марић припада реду најзанимљивијх личности нашег музичког стваралаштва. Похађала је музичку школу у Београду, као ученица Јосипа Славенског. У периоду од 1929. до 1932. године студирала је на Државном конзерваторијуму у Прагу у класи Јозефа Сука, као и на одсеку за четвртстепену музику код Алоиса Хабе. Упоредо је похађала и одсек за дириговање у класи Николаја Малка, а потом је специјализирала у Стразбуру 1933. године код Хермана Шерхена.
У периоду од 1938. до 1945. године Љубица Марић радила је као професор у музичкој школи Станковић, а од 1957. до 1967. године као ванредни професор теоретских предмета на Музичкој академији. Године 1963. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и ументости.
Како Властимир Перичић указује, изузев пролазног интересовања за четвртстепену музику, као и краткотрајну фазу ослањања на музички фолклор, стилски профил Љубице Марић мало се мењао током времена. Наиме, ауторка је задржала страсно интересовање за истраживање новог звука и израза тражећи упориште у филозофији и откривању најдубљих, праисконских слојева у човеку.
Емисију започињемо Сонатом за виолину и клавир, из 1948. године, коју су премијерно извеле Марија и Олга Михаиловић 27. децембра исте године. Перичић истиче да ово дело одликује снажна експресивност и индиректна повезаност са музичким идиомом родне земље. Сонату за виолину и клавир извешће Бранко Пајевић и Марјан Липовшек. Након тога слушаћете и речитативну кантату Из тмине појање у интерпретацији мецосопрана Драгице Николић-Танасковић уз клавирску пратњу Александра Коларевића.
Емисију уређује Ирина Максимовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари