XX век – Клавирска трија Хоакина Турине

У Севиљи је постао познат суграђанима као композитор са само 15 година. Амбициозно, упутио се у Мадрид како би у самом Театру Реал поставио своју оперу. Наравно, то се није десило, али се у престоници прочуо и ступио је у контакт са Мануелом де Фаљом и његовим кругом пријатеља. Године 1902. почео је студије клавира на Краљевском музичком конзерваторијуму у класи Хозеа Трага. Три године касније Турина се преселио у Париз где је настаио студије клавира са Морицом Мошковским, похађајући и часове компоновања на Схоли канторум у класи Венсана Д Ендија.

Истовремено, Де Фаља га је узео под своје крило и Турина је кренуо стопама свог пријатеља - комбинујући утицаје француске музике и свог ригорозног тренинга у Схоли кантуром са елементима, мотивима и ритмовима шпанског фолклора. Његова дела су извођена са успехом у родној Шпанији, као и у Паризу. Са доласком Франка добио је важне државне дужности попут Генералног комесара за музику. Од 1931. године био је професор на Краљевском конзерваторијуму у Мадриду. Преминуо је 1949. године.

Турина је више од свих својих других савременика покушавао да шпански фолклорни узорак уклопи у велике и развијене музичке форме класичне европске традиције. Утолико су његова остварења на пољу камерне музике врло значајна јер излазе изван оквира уобичајеног третмана шпанског предлошка. Истовремено, Туринина музика задржава елеганцију и лакоћу, које баштини како од својих француских учитеља, тако и из Андалузијског поднебља из којег је потекао.

Уредница емисије Ксенија Стевановић