Разум и осећајност
Симфоније Семјуела Везлија
Овај британски аутор, рођен 1766. године у Бристолу у породици музичара, био је музички вундеркинд. Са шест година почео је иде на часове оргуља, а са седам је свирао псалме приликом богослужења у цркви у Бристолу. Вест о чуду од детета се брзо ширила, те је 1774. године породицу посетио тада познати композитор Вилијем Бојс, рекавши да је чуо да ту живи „енглески Моцарт” – надимак који ће у једном делу каријере пратити Везлија.
Везли је важио за најбољег енглеског оргуљаша свог времена, те се у његовом опусу налази велики број дела за овај инструмент, као и композиције за клавир, камерна остварења, увертире и шест симфонија, углавном написаних у ауторовом раном стваралачком периоду. У емисији ћете чути Везлијеву Симфонију у Ес дуру, као и његово последње симфонијско остварење, Симфонију у Бе дуру коју је аутор написао 1802. године. Спољашњи ставови овог циклуса поседују сличност са Хајдновим тематизмом и мотивским радом из његових Лондонских симфонија, које је Везли без сумње чуо средином деведесетих година 18. века. Врхунац Симфоније у Бе дуру представља завршно финале, са неуобичајеним, монотематски конципираним сонатним обликом, испуњеним контапунтским радом и необичним модулацијама.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари