Нова дискографија

Премијерни снимак Концерата Антонија Монтанарија који је ансамбл Дидро објавио 14. јуна за дискографску кућу Аудакс рекордс. Солиста је виолиниста Јоханес Прамзолер.

Антонио Монтанари је био италијански барокни виолиниста и композитор који је након смрти Арканђела Корелија преузео улогу водећег професора виолине у Риму. О раном животу Монтанарија се мало зна. На основу насловних страна његових објављених концерата, може се закључити да је рођен у Модени, а да је музику највероватније учио у Болоњи. Ипак, први сигурни биографски подаци појављују се у Риму 1690. године, када је као младић свирао у оркестру кардинала Отобонија. Након доласка у Рим Монтанари је наступао у оркестрима водећих аристократских породица, попут Боргезеа или Русполија, али и кардинала Карла Колоне. До краја живота, 1737. године, овај уметник никада није напустио Рим, али се са новим тенденцијама у музици, између осталог, упознавао и подучавајући умећу свирања на виолини бројне талентоване младе уметнике који су путовали широм Европе, попут Јохана Георга Пизендела и Ђузепа Валентинија и који су свом учитељу касније посветили дела.

Упркос великом угледу који је уживао, Монтанари је данас један од заборављених мајстора барока. Албум ансамбла Дидро би већ сам по себи представљао вредан допринос савременој дискографији, јер нам открива непозната барокна дела, али оно што га чини изузетним јесте чињеница да су Монтанаријеви концерти истинки бисери барокне литературе, а интерпретација ансамбла посвећена и пуна ентузијазма који су очигледно делили учесници овог пионирског подухвата.

На диску се налази пет од осам концерата за једну или две виолине који су били објављени у Амстердаму 1730. године, као и један каснији, такозвани Дрезденски концерт који је остао сачуван у колекцији Јохана Јаокима Кванца. Монтанаријеви концерти су написани за кончертино који чине две виолине и виолончело и рипиено у којем су поред виолина и виола и басо континуо, што је била пракса у Риму почев од 1660. године. Композитор такође најчешће користи четвороставачну форму концерта, али повремено експериментише и са троставачном, која је била популарна на северу Италије, у радовима Албинонија и Вивалдија. Говорећи о овим делима, музиколог и аутор детаљне програмске књижице која прати ово издање, Мајл Талбот наводи да је Монтанари „мање дотеран од Корелија, мање лаган од Валентинија и мање систематичан од Локателија, али је вероватно најодважнији и најсвестранији од свих њих, што се може закључити и на основу овако малог сачуваног узорка његове продукције”.
Емисију уређује Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом