Антологија српске музике
Дела Драгутина Гостушког
Рођен 1923. године у Београду, Драгутин Гостушки је студије композиције завршио на Музичкој академији у класи Миленка Живковића. Упоредо са студијама композиције, Гостушки је похађао и студије историје уметности на Филозофском факултету који је завршио 1950. године. У периоду од 1952. до 1960. године радио је као научни сарадник Музиколошког института. Године 1965. стекао је докторат на Филозофском факултету у Београду са дисертацијом Време уметности.
Проучавајући опус овог аутора, Властимир Перичић указује како је Гостушки стваралац претежно лирског елемента. У својим делима, посебно ранијим остварењима, Гостушки користи стилизоване елементе српске традиционалне музике, док у каснијим композицијама тежи ка изразу који се може одредити као савремен и личан.
На почетку емисије слушаћете Клавирски трио из 1950. године, у извођењу Андреје Прегера, клавир, Александра Павловића, виолина, и Виктора Јаковчича, виолончело.
Занимљиво конципиран у поступној градацији темпа и обојен елементима народне музике, трио, према Перичићевим речима, одаје лирску црту композиторовог темперамента, али се местимично успиње и до снажних драмских структура која од камерног ансамбла захтевају готово оркестарску звучност. Дело је премијерно изведено 30. августа 1951. године на студентском фестивалу у Минхену.
Након трија слушаћете Кончерто ачелерато у интерпретацији виолинисте Дејана Бравничара и Београдског камерног оркестра под управом Младена Јагушта.
Компонован 1961. године, овај убрзани концерт односи се на диспозицију ставова. Наиме, уместо уобичајеног брзог – умереног – брзог става, Гостушки концерт обликује кроз ставове Ларго – Алегрето – Престо, као што је то био случај и његовом Клавирском трију. Перичић напомиње да је нова црта у стварању којом Гостушки тежи ка савременом хармонском изразу и посебном инструменталном колориту посебно изражена у овом делу. Наиме, оркестар је састављен само од гудача, клавира и богате групе удараљки попут вибрафона, ксилофона, клепетуша, као и егзотичних врста бубњева.
Дело је премијерно изведено 14. новембра 1961. године када је наступао виолиниста Александар Павловић уз пратњу Београдске филхармоније под управом Крешимира Барановића.
Емисију уређује Ирина Максимовић
Коментари