Разум и осећајност
Партите за дуваче Франца Кромера
Кромер је, поред Адалберта Гировеца, био један од најутицајнијих композитора чешког порекла у Бечу на прелазу из XVIII у XIX век. Рођен 1759. године у Каменицама, Кромер се 1785. године преселио у Беч, где је, са одређеним прекидима, градио каријеру, Тако је почетком последње деценије XVIII века био ангажован као капелмајстор у катедрали у Печују, а 1815. и 1816. године путовао је, у служби цара Франца I, у Париз, Падову, Верону, Милано и Венецију. Године 1818. године наследио је Леополда Антона Кожелуха као последњи управник камерне музике при Хабзбуршком двору.
Написавши преко триста дела, Кромер је компоновао у скоро свим актуелним жанровима, изузимајући оперу, лид и клавирска дела. Уз Хајдна, Кромер је био поштован као водећи композитор гудачког квартета, жанра који је у великој мери дефинисао бечки идеал слушања и неговања музике. У складу са модом тог доба, писао је и у такозваном жанру „хармонимузик” – који су редовно изводили дувачки ансамбли на европским аристократским дворовима.
У вечерашњој емисији слушаћете управо ове композиције – Партите које ће интерпретирати дувачи ансамбла Академије Свети Мартин у Пољима.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари