Музеј звука – Музика бургундског двора

Бургундско војводство је била једна од најмоћнијих и најбогатијих држава позног средњег века, а током владавине династије Валоа, постало је и центар културе у западној Европи. Двор који је по раскоши надмашивао и онај француских краљева у Паризу, привлачио је најбоље уметнике из читаве Европе, чија је активност убрзо била препозната као јединствени културни ентитет, познат под називом ’бургундска школа’. Главни центри бургундске културе били су у Дижону, али и Бриселу, Брижу, Мехелену и другим градовима у којима су боравили бургундски владари и владарке, који су посебно ценили музичку уметност. Војвода Карлo Смели, који је и сам био вешт свирач на харфи и композитор шансона и мотета, ангажовао је водеће музичаре тог доба и подстицао их да пишу световну музику, која је постала једна од најпрепознатљивијих одлика бургундске културе.

У емисији ћете слушати инструменталне композиције извођене на бургундском двору које ће на чембалу и блок флаути интерпретирати Корина Марти. Снимак је са концерта одржаног 6. августа прошле године на фестивалу Музика у Парадишу.

Поред тога, у емисији ћете чути и мотете, антифоне и секвенце Антоана Биноа. Биноа је након смрти Гијома Дифаја, вероватно најпознатијег европског композитора средине XV века, постао водећа фигура бургундске школе. Иако је био аутор бројних мотета и духовних композиција, Биноа је посебан углед стекао као композитор световних шансона. На бургундски двор дошао је 1467, након што је две године радио у Туру, где је постао близак пријатељ Јоханеса Окегема. По доласку у Бургундију компоновао је мотет Ин хидраулис у којем слави како свог уметничког узора – Окегема, тако и свог новог суверена, војводу Карла Смелог.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић