Винченцо Белини: Пуританци

Главне улоге тумаче: Хавијер Камарена као Артуро Талбот, Диана Дамрау као Елвира, Лудовик Тезије као Рикардо Форт, Никола Тесте као Ђорђо Валтон, Миклош Шебашћен као Гвалтијеро Валтон, Антонио Лозано као Бурно Робертсон и Анализа Стропа као краљица Анријета од Француске. Хором и оркестром Театра Реал диригује Евелино Пидо.

У оригиналној подели, на премијери Пуританаца у Итаљанском театру у Паризу 1835. године, певали су славни певачи тог доба: Ђулија Гризи као Елвира, Ђовани Батиста Рубини као Артуро, Антонио Тамбурини као Рикардо и Луиђи Лаблаш као Ђорђо, који су колективно постали познати као Пуритански квартет. У мају исте године дело је постављено у Лондону и том приликом, овај певачки ансамбл извео је најпознатије нумере из опере на приватном концерту поводом рођендана тада шеснаестогодишње принцезе Викторије. Будућа британска краљица ће се целог живота сећати овог догађаја називајући певаче ти драги Пуританци. После лондонске премијере, Европу је захватила „пуританска“ грозница: опера се изводила посвуда, а њене мелодије су се могле чути на улици, на верглима, у бројним клавирским парафразама. Једна од најпознатијих извођачица улоге Елвире у то доба је била будућа Вердијева супруга Ђузепина Стрепони, а такође је забележено да су ову ролу успешно певале мајка и ћерка – Катерина Барили-Пати и славна Аделина Пати. Иначе ово дело у многим елементима наговештава Вердија, и да није било преране Белинијеве смрти, само осам месеци после премијере, оперска уметност би, можда, изгледала другачије. Један од врхунаца Пуританаца је сцена Елвириног лудила у другом чину, која је својом реалистичношћу и музичком снагом такмац Донцетијевој Лучији од Ламермура.