Стваралаштво Франца Зисмајера

Крајем 18. века, употреба такозваних ”турских” инструмената, који су се повезивали са музиком јањичара у турској војсци, била је популарна у симфонијској музици. У циљу увођења разноврсности у жанр симфоније, а у складу са тадашњим интересовањем које је Европа имала за Оријент, поједини композитори су читаве симфоније, или, пак, само поједине ставове, насловљавали ”ала турка” и у њима издашно употребљавали колорит инструмената као што су велики бубањ, чинеле, пиколо флаута, војнички добош и триангл. Поред Зисмајера, ову моду су прихватили композитори попут Јохана Штеркела, Георга Друшецког, Франца Антона Хофмајстера, Андреаса Ромберга, Фридриха Вита, али и Лудвига ван Бетовена, који је ”ала турка” инструментаријум употребио у једном пасажу финалног става своје Девете симфоније. Као посебно успело остварење овог типа издваја се Турска симфонија вирцбуршког композитора Фридриха Вита, објављена 1809. године у издању престижне издавачке куће Андре из Офенбаха; симфонију је исте године у лајпцишком листу Алгемајне музикалише цајтунг приказао Е. Т. А. Хофман који је, упркос томе што је критиковао моду ”турске музике”, изнео високо мишљење о Витовој композиторској умешности. Он је истакао да је реч о аутору у чијим делима се очитава дубоко разумевање музичке уметности, али и који је способан да задовољи укус широке публике.

Зисмајерова Синфонија туркеза настала је око 1790. године у Бечу, а посебно је занимљива јер је композитор у њој реферирао на популарне музичке забаве оријенталне тематике у бечком парку Пратер, које су често приказивале сукоб Хабзбурговаца и Османлија. Зисмајер такође алегоријски наново приказује овај сукоб, користећи издашно ”ала турка” инструметаријум у прва три става симфоније, не би ли у финалу превагу однели конвенционални европски инструменти симфонијског оркестра који изводе хабзбуршки победнички марш.

Симфонија насловљена Прослава мира Франца Антона Хофмајстера настала је 1791. године, односно у истом периоду као и Зисмајерова Синфонија туркеза, и то како би се обележио Свиштовски мир којим је окончан четворогодишњи Аустријско-турски рат. За разлику од Зисмајера, Хофмајстер је инструметаријум ”ала турка” употребио само у финалном ставу, насловљеном ”Туркеско”, а дочаравању Оријента доприноси и орнаментирана и синкопирана мелодика. Хофмајстерова симфонија сведочи и о зрелом хармонском језику свог аутора, а његова концепција ”туркеско” финала је можда утицала на Хајдна који је исти модел употребио у Војничкој симфонији, писаној за лондонску публику три године касније.