Стваралаштво Франца Ксавера Зисмајера

И поред тога што је његова уметност имала огроман утицај на савременике и млађе генерације композитора, Волфганф Амадеус Моцарт у току своје каријере није имао велики број ученика. Најпознатији међу њима, поред самог Зисмајера, свакако су Антон Враницки, те Јохан Непомук Хумл, са којим је Моцарт уједно најредовније радио. Списак музичара који су спорадично радили са Моцартом је, ипак, нешто дужи. На њему се налази и енглески композитор Стивен Стораче, старији брат чувене примадоне Ненси Стораче. Пошто је показао таленат за музику већ као дечак, Сторачеу је отац обезбедио похађање конзерваторијума у Напуљу, а осамдесетих година 18. века обрео се, заједно са својом сестром у Бечу, где је, као и Моцарт, компоновао комичне опере под царским покровитељством. Моцарт је био близак пријатељ породице Стораче, а вештини компоновања подучавао је како Стивена Сторачеа, тако и његовог пријатеља, ирског певача и композитора Мајкла Келија. Након што је напустио Беч 1787. године, Стораче је наставио да пише опере на енглеском језику, али је његову каријеру прекинула изненадна смрт након тек непуних десет година рада у Лондону.

Десет година млађи од Моцарта, Зисмајер је своје музичко образовање започео у бенедиктинском самостану у Кремсминстеру, у Горњој Аустрији, где је боравио осам година. Часови музике у самостану подразумевали су како савладавање традиционалних вештина, попут контрапункта, тако и упознавање са стваралаштвом актуелних композитора путем богате библиотеке која је редовно набављала нове музикалије. Зисмајер је самостан напустио 1787. године и преселио се у Беч, где је ступио у контакт са Антоном Салијеријем и Волфгангом Амадеусом Моцартом, са којима је наставио музичко усавршавање. Са Моцартом је Зисмајер изградио снажан пријатељски однос, асистирао му је у припреми рукописа оперских дела, и то Чаробне фруле и Титовог милосрђа, а под његовим менторством је и сам наставио да пише зингшпиле.

Франц Јакоб Фрајштетлер је уједно један од најстаријих, али и најдуговечнијих Моцартвих ученика. Рођен 1761. у Салцбургу, Фрајштетлер је дошао у Беч 1780. године, и то након што је две године радио као оргуљаш у Минхену, а у аустријској престоници живео је све до своје смрти 1841. године. Моцарт је гајио посебну наклоност према Фрајштетлеру, што се често тумачи чињеницом да су обојица били Салцбуржани. За разлику од већине композитора своје генерације, Фрајштетлер није тражио стално намештење у Бечу, већ је градио каријеру учитеља музике и клавира. Чућете Фрајштетлеров Кончерто фаћиле за клавир и гудачки квартет у Де-дуру, у коме посебну пажњу привлачи завршна полонеза, а који тумачи Паул Ангерер, уз пратњу ансамбла Концилијум музикум.

Аутор емисије Срђан Атанасовски