Стваралаштво Франца Ксавера Зисмајера

Зисмајер је рођен 1766. године у Шваненштату, у Горњој Аустрији, где га је музици подучавао отац, који је био учитељ и хоровођа. Крајем осамдесетих година 18. века Зисмајер се преселио у Беч, где је 1790. постао ученик Волфганга Амадеуса Моцарта. Иако је Зисмајер данас познат пре свега као аутор финалне верзије Моцартовог Реквијема, његов опус је изненађујуће обиман и разноврстан.

На почетку емисије чућете Зисмајеров Концертни став у Де-дуру за басетни кларинет. Ово дело сачувано је у два рукописа који се налазе у Британској националној библиотеци у Лондону. Опсег и начин записа солистичке деонице недвосмислено потврђују да је реч о басетном кларинету, односно о специфичној врсти кларинета коју је осмислио и на њој свирао Зисмајеров и Моцартов суграђанин Антон Штадлер. Зисмајер је започео компоновање концерта за Штадлера у Прагу 1791. године, али је завршио само први став, и то док је помагао Моцарту у изради речитатива за премијеру његове опере Титово милосрђе. Како је Штадлер убрзо започео вишегодишњу европску концертну турнеју, Зисмајер се партитури свог концерта никада није вратио, те је као довршен остао само први став.

Поред Зисмајера, дела за басетни кларинет писао је и његов учитељ, Волфганг Амадеус Моцарт, који је уједно био пријатељ са изумитељем овог инструмента, Антоном Штадлером. Моцартов Концерт за кларинет и Квинтет за кларинет и гудачке инструменте, оба у тоналитету А-дура, оригинално су писана управо за Штадлера као солисту и његов басетни кларинет, иако се данас изузетно ретко изводе на овом оригиналном инструменту. Умитујемо Квинтет за басетни кларинет и гудачке инструменте у А-дуру, Кехлова ознака 581, Волфганга Амадеуса Моцарта, који је премијерно изведен у Бечу, 1789. године, на добротворном концерту Друштва музичара.

Попут Реквијема, сличну судбину имао је и Моцартов Концерт за хорну у Де-дуру, Кехлова ознака 412, из 1791. године, од кога је Моцарт завршио само први став. Како би заокружио овај концерт и омогућио његово извођење, Зисмајер је на месту другог става израдио рондо, служећи се тек делимично тематским материјалима из сачуваног Моцартовог нацрта, те придодајући интригантни литургијски цитат у солистичкој деоници.

Аутор емисије Срђан Атанасовски