Стереорама – Из старих ризница

Најпре ћемо чути одломак из опере Тамерлан, арију Зли, што творе рат. Ово дело Хендл је написао за Краљевску музичку академију за свега 20 дана, у јулу 1724. године. Премијера је била 31. октобра исте године у Краљевском театру у Лондону. По неким музиколозима, улога Бајазита је прва велика тенорска улога у историји опере.

Опера или пасторала Ацис и Галатеа прво је Хендлово драмско дело на енглеском језику. Објављено је 1722. године. Либрето је написан према Овидијевим Метаморфозама и представља причу из грчке митологије. Морску богињу Галатеу воли киклоп Полифем, али она поклања срце лепом Ацису. Расрђени Полифем убија Ациса, али га Галатеа оживљава и уздиже као божанство.

Из опере Ацис и Галатеа чућемо Ацисову арију Љубав у њеним очима.

Следи затим арија Потпуно помрачење, из Хендловог ораторијума Самсон. Хендл је ово дело започео одмах пошто је довршио Месију, 1741. године. Премијера је уследила тек две године касније у лондонском Ковент гардену. Самсон је имао најуспешнију прву сезону од свих Хендлових ораторијума, са чак седам извођења.

Либрето Хендлове опере Семела је заснован на причи из грчке митологије, о лепој тебанској принцези. Због њене љубавне везе са Јупитером, Јунона проузрокује Семелину смрт, али Јупитер успева да спасе њиховог новорођеног сина – бога Диониса. Семела је првобитно замишљена као ораторијум, а у форми опере је премијерно изведена 1743. године у Ковент гардену.

Слушаћемо Јупитерову арију из другог чина са називом Где год да пођеш.

У наставку емисије посвећене тенорским аријама из Хендлових опера и ораторијума, следи арија из ораторијума Аталија. Дело је премијерно изведено 1733. године у Оксфорду, са Хендлом за диригентским пултом. Либрето је постављен према Расиновој истоименој драми, по библијским мотивима. Аталија, Језавељина кћерка, је окрутна владарка Јудеје, која је побила целу краљевску породицу да би дошла на престо и наметнула многобожачку веру. Једини преживели наследник краљевске породице, међутим, успева да поврати власт. Чућемо арију свештеника бога Баала, из првог чина ораторијума.

Хендлов чувени библијски ораторијум Израел у Египту премијерно је изведен 1739. године у театру Њеног величанства у Лондону. Првобитно троделан, у каснијој верзији ораторијум има два дела. Из другог дела слушамо тенорску арију Непријатељ је рекао.

Следи арија Летите са њом, анђели из ораторијума Јефтај, последњег ораторијума који је Хендл компоновао, пошто му се у то време, 1751. године, вид знатно погоршао, што је и записао на крају партитуре. Дело се заснива на причи из Старог завета. Краљ Јефтај у молитви Јехови за победу у бици, обећава да ће жртвовати прво биће које види у повратку кући. По успешно окончаној бици, у повратку га дочекује кћи Ифида. Иако у библијској причи анђео спасава Јефтајеву кћи, у ораторијуму Ифида сама одлучује да жртвује свој живот и испуни очево обећање.

Потом слушамо арију Слава у отменој души из Хендлове опере Партенопа. Премијерно је изведена 1730. године у Краљевском театру у Лондону. Опера има три чина и компонована је на италијански либрето, који је вероватно претходно био предложак за дело Антонија Калдаре. Краљевска музичка академија у Лондону је, међутим, одбила Хендлову оперу као некомерцијалну. Овај избор Хендлових арија завршава се првим наступом тенора у славном ораторијуму Месија. То дело Хендл је написао у кратком року, за свега 24 дана. Многе нумере из Месије се изводе самостално још од времена његовог настанка, 1741. године.

До краја емисије, чланови ансамбла Њу тринити барок ће извести Хендлову Трио сонату у ге-молу, која у попису његових дела носи број 404. Ставови су Анданте, Алегро, Ларго и Алегро.

Аутор: Данка Димитријевић