Уметност интепретације

Татјана Николајева је била једна од најзначајнијих пијанисткиња својетске школе XX века, која је траг оставила не само својим наступима, већ и врхунским педагошким радом.

Николајева је била пре свега велика интерпреторка Бахових дела и освојила је Међународно Бахово такмичење у Лајпцигу 1950. године, којим су обележена два века од његове смрти. Том приликом Дмитриј Шостакович, који је био један од чланова жирија, био је толико импресиониран наступом двадесетпетогодишње пијанисткиње да је управо за њу написао своје најкомплексније циклично дело 24 Прелудијума и Фуга опус 87. Пријатељство и уметничка сарадња двоје уметника, који су том приликом започети, трајало је цео живот. Николајева је свирала један по један комад како их је Шостакович компоновао, а касније је изводила целе реситале посвећене овом делу. На свом последњем концерту у Сан Франциску, 2003. године, за време којег ју је покосила мождана кап, Николајева је управо свирала дела својих омиљених аутора Јохана Себастијана Баха и Дмитрија Шостаковича.

Николајева је рођена 1924. године у граду Бежици у музичкој породици. Њена мајка је била професионална пијанисткиња која је студије завршила на Московском конзерваторијуму у класи Александра Голденвајзера, чија је ученица постала и млада Татјана са само 12 година. Овај познати педагог, пријатељ Скрјабина, Рахмањинова и Метнера, од својих ученика је тражио да развију највиши степен контрапуктског и полифоног свирања, пре свега кроз студиозно проучавање дела Јохана Себастијана Баха. Међу Голденвајзеровим ученицима били су Григорије Гинзбург, Самуил Фајнберг, Дмитри Башкиров и Лазар Берман.

Николајева је дипломирала 1947. године, а потом је студирала и композицију код Јевгенија Голубева, али је њена каријера пре свега била везана за клавир. Године 1959. постала је професор на Московском конзерваторијуму којој се предано посветила. Њен најпознатији ученик је Николај Лугански, који је рекао да је Николајева била изузетна особа која је код младих неговала слободу мишљења и духа. Она је веровала, по речима Луганског, да је техника само одговор на музичку нужност и потребу и да је најважније како мислимо и како слушамо музику. То можемо наћи и у ретким интервјуима Николајеве у којима она говори да је техничко мајсторство важно, али да је још важније да се открије садржај композиције и да се он пренесе публици.

Уредница Ксенија Стевановић