Музичке вести и белешке

Међу немачким композиторима чију је активност овај лајпцишки часопис помно пратио био је Јохан Филип Кирнбергер, који је заузимао важан положај капелмајстора пруске принцезе Ане Амалије и који је и сам био музички писац. Кирнбергер је посебно био цењен као мајстор контрапункта, а као ученик Јохана Себастијана Баха, био је један од најзначајнијих баштинара стваралаштва овог композитора, залажући се за објављивање његових дела и старајући се о његовим рукописима. Јохан Адам Хилер приказао је два опуса Кирнбергерових дела, и то збирку дела за клавир, 1766. године, намењену усавршавању технике свирања уз коришћење Баховог прстореда, те антологију Кирнбергерових композиција, објављену три године касније. Потоње издање садржи и Кирнбергерова упутства за „добру темперацију“, којима је у свом приказу Хилер управо и посветио највише пажње, чија примена би покренула све потенцијале модерног тоналитета, укључујући и несметане енхармонске модулације.

Један од најзанимљивијих текстова који проналазимо на страницама овог часописа био је приказ музичког живота у Русији, из пера руско-немачког државног службеника и ерудите Јакоба фон Штелина. Овај текст оригинално се појавио у књизи Прилози о новоизмењеној Русији (Beilagen zum neuveränderten Rußland), а у часопису Музичке вести и белешке прештампан је 1770. године у облику фељтона од укупно тринаест наставака. Фон Штелин посебну пажњу посвећује актуелној духовној музици у Русији, истичући европско, односно италијанско музичко образовање низа руских аутора који су компоновали за православна богослужења, попут Максима Березовског и Дмитрија Бортњанског. Аутор анализира специфичности овог стила које су узроковане русим језиком, православном литургијом, али и архитектуром руских богомоља, те посматра на који начин је италијански композициони идиом адаптиран за потребе духовних жанрова у Русији тог времена.

У тексту „Белешке о музици у Русији“, који је у овом часопису објављен 1770, године, посебна пажња посвећена је тада већ историјској опери Кефал и Прокрида Франческа Араје. Премијерно изведена 1755. године, ова опера сматра се првом опером на руском језику, а либрето за њу писао је Александар Сумароков, служећи се темом из Овидијевих Метаморфоза. Италијански композитор Франческо Араја провео је чак двадесет и пет година на руском двору, а ова опера уједно је и једина на руском језику од укупно четрнаест које је написао за царско позориште. За извођење овог дела били су ангажовани искључиво руски певачи, а велики успех премијере био је и заслуга сценографа Ђузепа Валеријанија.

Аутор емисије Срђан Атанасовски