Ђоакино Росини: Италијанка у Алжиру

Главне улоге тумаче: контраалт Маријана Пицолато као Изабела, тенор Бојн Овен као Линдоро, бас Омар Монтанари као Тадео, бас пјетро Спањоли као Мустафа, сопран Дамијана Мици као Елвира, мецосопран Ламија Бек као Зулма и бас Серђо Витале као Али, капетан бегове страже. Хором и оркестром опере из Фриенце диригује Бруно Кампанела.

Италијанка у Алжиру је прво Росинијево ремек-дело на пољу опере буфо. После премијере у венецијанском Театру Сан Бенедето 22. маја 1813. године, ова двочина опера је убрзо постала популарна широм Италије, поставши, при том, прво Росинијево остварење које је постављено у Немачкој и Француској. Композитор је Италијанку у Алжиру завршио за само 27 дана, користећи либрето Анђела Анелија, на који је пет година раније, Луиђи Моска компоновао оперу за потребе миланске Скале. Због тога је један део публике сматрао да је Росини само „прерадио” музику Моске, али је упућена венецијанска критика одагнала овакве сумње после премијере. Ова опера спада међу Росинијеве најуспешније паритуре, у којој је већина нумера, укључујући и данас чувену увертиру, оригинално написана, а не прерађена из неког његовог ранијег дела. Једино су секо речитативи као и две арије из другог чина, написани руком композиторовог помагача, чији идентитет још увек није утврђен.

Певачи на премијери опере у Венецији 1813. године су били одлично изабрани, а са Маријетом Марколини која је изводила Изабелу и Филипом Галијем у улози Мустафе са којим је композитор и раније сарађивао. Ова врхунска подела је била важан фактор за успех опере код публике. Такође, Марколинијева је искористила прилику да на једној добротоворној вечери месец дана после премијере отпева како Москину, тако и Росинијеву верзију арије Пенса ала патрија, и да на тај начин оповргне све сумње да је Росини плагијатор Москиног дела. Италијанка у Алжиру је опстала на оперском репертоару чак и у другој половини XIX века када је Росинијева музика изашла из моде. Обнова у XX веку везује се за 1925. годину када је у Торину, славна Кончита Супервиа бриљирала као Изабела. Рихард Штраус је био међу великим обожаваоцима ове опере, а Супервијина интерпретација је обележила прву половину прошлог века. Међу познатим певачицама које су тумачиле улогу Изабеле данас убрајамо и Терезу Берганцу, Лучију Валентини-Терани и Агнес Балцу.

Емисију уређује Ксенија Стевановић