Уметност интепретације

Овај уметник рођен је 1920. године у Харбину, а са десет година је већ започео каријеру као вундеркинд. Године 1936. године уписао је Московски конзерваторијум у класи Хајнриха Нојхауза, где се спријатељио са Свјатославом Рихтером са којим ће често наступати као клавирски дуо између 1940. и 1959. године. У то доба његови родитељи су постали жртве Стаљинових чистки – отац му је стрељан, а мајка осуђена на седам година робије. Ведерников је 1942. године одржао свој први солистички концерт у Москви, а конзерваторијум је завршио тек после рата. Спријатељио се са Прокофјевим који му је поверио транскрипције и инструментације његових композиција. Ведерников је први извео Четврти клавриски концерт овог аутора, а такође је први после аутора одсвирао и 24 Прелудијума и фуге Дмитрија Шостаковича. Иако су га колеге и савременици изузетно ценили, његова концертна каријера је била пре свега везана за унутрашњост Совјетског Савеза и за повремене наступа унутар блока соцлијалистичких држава. Године 1958, постао је професор на Институту сестара Гњесин, а потом је 1980. добио класу и на Московском конзерваторијуму. Анатолиј Ведерников је умро у 1993. године у свом дому у околини Москве.

Интерпретативни стил овог пијанисте показује карактеристике интелектуалног рационализма, односно совјетског објективистичког пијанизма. На репертоару су чешће била дела која су захтевала снажно промишљање – попут дела Јохана Себастијана Баха, али је такође био посвећен и музици XX века. Међу првима је у Русији изводио дела Беле Бартока, Паула Хиндемита и других, а дела су му посвећивали и Галина Уствољсака и Виктор Суслин.

Уредник Ксенија Стевановић