Нова дискографија – Клавирска трија Едуара Лалоа

Француски композитор Едуар Лало, који је публици пре свега познат као аутор Шпанске симфоније, развио је карактеристичан језик заснован на снажним мелодијама и раскошној оркестрацији, који је поседовао сличност са радовима његових немачких савременика. Међутим,  можда више него у његовим симфонијским делима, утицај аутора попут Шумана и Менделсона, осећа се управо у камерним делима објављеним на компакт диску трија Леонора. Наиме, форма клавирског трија није била популарна у Француској средином 19. века, а гудачки квартет Арминго, у којем је Лало свирао најпре виолу, а потом и другу виолину, био је један од ретких ансамбала који је у то време активно промовисао камерну музику у Паризу. Стога је донекле разумљиво што се Лало окренуо немачкој традицији писања и третмана камерног трија у потрази за инспирацијом. Лалоово искуство камерног музичара показало се драгоценим у третману инструмената попут виолине и виолончела, а Романса, лагани став његовог Првог клавирског трија у це молу насталог око 1850. године, а који ћете чути на почетку емисије, показује изразиту сличност са Менделсоновим Песмама без речи.

На овом компакт диску, истиче се последње Лалоово остварење у овом жанру – Трио број 3 у а молу, из 1880. године. Зрело остварење аутора, ближе радовима Брамса него Шумана или Менделсона, истиче се по својој густини звука, што је критичару магазина Би-Би-Си дало повода да каже како се чини да „композитор у скромни медиј клавирског трија покушава да углави материјал који би сасвим лепо процветао у великом оркестру”.