„Музичке вести и белешке” - 250-godišnjica časopisa
Слушаћете дела аутора које је уредник часописа Јохан Адам Хилер у свом тексту издвојио као значајне композиторе – Георга Филипа Телемана, Георга Бенде и Кристијана Канабиха.
Вечерас можете да пратите прву емисију циклуса посвећеног немачком часопису Недељне вести и белешке у вези са музиком (Wöchentliche Nachrichten und Anmerkungen die Musik betreffend), односно Музичке вести и белешке (Musikalische Nachrichten und Anmerkungen), који је почео да излази у Лајпцигу пре 250 година, тачније 1. јула 1766.
Реч је о првом музичком часопису у Немачкој, који је, иако је излазио само четири године, постао узор сличним бројним издањима која су уследила и који је утицао на обликовање профила немачке музичке критике друге половине 18. века. У периоду када су водећи немачки композитори своја дела у све већем броју почели да пласирају на тржиште штампаних музикалија, улога музичких часописа је добијала на значају, јер се публика, у свом потрошачком избору, све више ослањала на критичке приказе композиција.
Међутим, оснивач и уредник лајпцишких Музичких вести и бележака, Јохан Адам Хилер, није објављивао само приказе композиција, већ и разноврсне расправе о музичкој уметности. Посебно се истиче његов текст насловљен „Критички нацрт једне музичке библиотеке", објављен у чак четрнаест наставака током 1768. године, који представља почетак стварања канона немачке музике 18. века.
У вечерашњој емисији слушаћете дела три композитора различитих генерација које је Хилер уврстио у свој избор: Георга Филипа Телемана, Георга Бенду и Кристијана Канабиха. Телеман, који је преминуо годину дана пре објављивања Хилеровог текста, најстарији је и најпознатији међу њима; овог већ тада чувеног хамбуршког композитора аутор похваљује као мајстора вокалног израза, посебно истичући његово умешно владање хармонским језиком.
Хилер је истакнуто место доделио и Георгу Бенди, ангажованом на двору у Готи, кога је похвалио у читавом низу жанрова, попут симфоније, соло песме, те, напослетку, сонатама за чембало, сматрајући да по оригиналности представља навећег ривала Карлу Филипу Емануелу Баху.
Међу најмлађим ауторима које је Јохан Адам Хилер уврстио у свој „Критички нацрт једне музичке библиотеке" убраја се Кристијан Канабих. Хилер се, наиме, похвално изразио о Канабиховим вештинама као виолинисте и композитора, истичући да је овај манхајмски концертмајстор за врло кратко време, већ на почетку своје каријере, показао велику умешност.
Аутор емисије: Срђан Атанасовски
Коментари