Семјеул Везли и симфонија у Енглеској

На почетку емисије слушаћете Везлијеву четвороставачну Симфонију у Бе-дуру из 1802. године, која представља композиторово последње и најамбициозније остварење у овом жанру. Симфонија, на пољу монотематизма, показује јасне утицаје лондонских остварења Јозефа Хајдна, која су била извођена на концертима у енглеској престоници током Хајднових посета деведесетих година 18. века. Полетни и инвентивни музички ток првог става скоро се потпуно изводи из главне теме, уз драматски развојни део и значајно рекомпоновану репризу. Док је лагани став конципиран као тема са варијацијама, финале нуди још убедљивију форму монотематског развоја, засићену контрапунктском фактуром и смелим модулацијама.

Везлијев нешто старији савременик, Виљем Хершел, рођен је 1738. године у Хановеру, домовини енглеске династије Џорџијанаца. Први пут је дошао у Енглеску као војник у хановеријанској гарди у току Седмогодишњег рата, а у њој се и настанио 1756. године. Услед оштре конкуренције у престоном Лондону, Хершел је радио као музичар широм Британије: у Дараму, Единбургу, Њукаслу, Понтефракту, Лидсу, Халифаксу и, коначно, у Бату, где је имао највише успеха. Преокрет у Хершеловом животу потекао је, међутим, од његове друге вокације, астрономије, којом се интензивно бавио од седамдесетих година 18. века. Године 1781. Хершел је ушао у анале ове науке откривши планету Уран, чиме је завредио бројне награде и почасти којима га је овенчао енглески краљ Џорџ III. Већина Хершелових композиција потиче из шездесетих година 18. века. Чућете његове три троставачне симфоније: Симфонију број 8 у це-молу, Симфонију број 13 у Де-дуру и Симфонију број 17 у Це-дуру, које датирају из 1761. и 1762. године, када је радио у Дараму и Понтефракту. Реч је о делима елегичног и лирског расположења, која су музички конзервативнија у односу на симфоније извођене у Лондону.

Аутор емисије Срђан Атанасовски