Разум и осећајност

Бернхард Хенрик Крусел, најзначајнији фински композитор пре Јана Сибелијуса, рођен у сиромашној породици књиговезаца у граду Усикаупунки, већ је у раној младости почео да показује изузетан таленат за музику. Као осмогодишњак, сам је научио да свира кларинет, након чега му је прве поуке у области музике пружио члан локалног војног пука. На препоруку пријатеља, Крусел је убрзо постао војни музичар, а већ са 17 година постао је и вођа оркестра гардиста Краљице-мајке. По доласку у Стокхолм, младог уметника је приметио Опат Фоглер, утицајни манхајмски композитор који је у то време прихватио службу на двору Густава III, и на чији позив је постао кларинетиста у Краљевској капели. Као члан капеле, Крусел је добио стипендије за усавршавање у Берлину, где је учио код Франца Тауша, а затим и у Паризу, учећи композицију код Франсоа-Жозефа Госека, а кларинет са чувеним виртуозом Жаном Гзавијеом Лефевром. По повратку у Шведску 1808. године, постао је дворски капелмајстор, али је након ступања француског маршала Жана Батиста Бернадота на шведски трон, морао да се задовољи мање истакнутом позицијом руководиоца оркестра краљевске гарде, на којој је остао до своје смрти 1838. године.

Као виртуоз на кларинету, Крусел је уживао велики углед у Стокхолму, али и у Немачкој, Француској, па чак и Енглеској, изводећи дела Бетовена, Жадена, Кромера, Лебруна, Моцарта и многих других. У преко 50 критика, објављених углавном у немачком Алгемајне музикалише Цајтунгу, не налази се ниједан негативни коментар у вези са умећем овог музичара, а посебно се истичу његов пијанисимо, као и заокруженост и уједначеност тона у свим регистрима инструмента.

Композиторски опус Бернхарда Хенрика Крусела обухвата превасходно дела компонована за инструмент којим је мајсторски владао – концерте и камерна остварења за кларинет, али и соло песме и композиције за друге дувачке инструменте. Његово исуство рада у војничким оркестрима, утицало је на настанак транскрипција бројних маршева и увертира Росинија, Шпора и Вебера. Такође, био је истакнути преводилац, пре свега оперских либрета, а за овај рад награђен је златном медаљом Шведске академије. Ова активност довела је и до настанка једине опере овог аутора – остварење под називом Мала Словенка које је премијеру имало 1824. година, а у наредних 14 година изведено је још 34 пута.

У емисији ћете слушати Концерт број 1 за кларинет у Ес дуру опус 1 написан између 1803. и 1805. године и Концерт у Бе дуру за кларинет и оркестар који је настао 1828. године. Дело је посвећено шведском престолонаследнику Оскару, а као и друга остварења објављена на компакт диску кларинетисте Пера Билмана и Камерног оркестра из Упсале под управом Жерара Корстена који ћете слушати у емисији, открива нам аутора који беспрекорно влада идиомом музичког класицизма. Његове мелодије су изразито покретљиве и грациозне, формална структура прегледна, а фактура прозрачна.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић