Уметност интерпретације

Канадска пијанисткиња Енджела Хјуит, рођена 1958. године, данас се сматра једном од најбољих савремених интерпретатора на клавиру. У извесном смислу, њена биографија има доста сличности са почецима Глена Гулда, укључујући и њену велику љубав према делима Јохана Себастијана Баха. Рођена је у музичкој породици, а клавир је почела да учи са три године. Са девет година одржала је свој први реситал на Краљевском музичком конзерваторијуму у Торонту. Касније је студије наставила на Универзитету у Отави код Жан-Пола Севила. Прва награда на Међународном Баховом такмичењу у Торонту 1985. године, отворила је њену интернационалну каријеру. За Енџелу Хјуит разговор са публиком је од изузетне важности, те су њени написи о репертоару који изводи веома пријемчиви, популарни, али у исто време и озбиљни и промишљени. У свом раду Хјуит много пажње посвећује објављивању снимака капиталних дела историје музике, попут оног када је за своју матичну кућу Хајперион Рекордс објавила целокупан Бахов опус. У листу Сандеј Тајмс тим поводом је забележено да је то „један од највелинчаственијих тонских записа нашег времена”, док је у часопису Стереофил критичар изнео мишљење да је Енџела Хјуит овим снимком и својом интерпретацијом поставила темеље за извођење Бахових клавирских дела за предстојеће генерације. Протеклих неколико година, поред реситала и концерата у Европи, Америци и Азији, Хјуит је посветила снимању целокупног Бетовеновог опуса.

Посебно се истиче њена интерпретација Сонате опус 101, која спада у ред врхунских остварења, оних у којима се у одличној координацији сустичу техничка спремност, уметничка имагинација, добри избори темпа, прецизна употреба педала, као и одговарајући емотивни тон.

Уредник Ксенија Стевановић