Хајдн као шеф-капелмајстор Естерхазијевих
Пета, последња емисија циклуса током којег осветљавамо активност Јозефа Хајдна на овом положају, посвећена је Хајдновим и Паукштајнеровим композицијама за баритон, инструмент из породице виола сложене извођачке технике, на којем је свирао кнез Николаус Естерхази.
Сличних димензија као виолончело, баритон поседује додатних девет резонантних жица, које се могу окидати прстима, а почетком 18. века задобио је престиж међу аристократама-аматерима у Аустрији. Хајдн је компоновао чак 126 трија за баритон, те је ово један од жанрова на којима је најинтензивније радио у својој раној каријери, од раних 60-их до средине 70-их година 18. века. Поред тога, писао је и за друге инструменталне саставе који су укључивали баритон, попут концерата уз пратњу камерног оркестра, дивертимента за два баритона, баритон и виолончело, те саставе са паром хорни. Посебно се издвајају октети, односно дивертимента за осам деоница, која укључују стандардне гудачке инструменте, баритон, као и пар хорни, те се тако приближавају инструментацији касације. Октети су међу најамбициознијим делима за овај данас заборављени инструмент, али и међу последњим које је Хајдн наменио баритону, пре него што је кнез Николаус Естерхази, око 1775. године, очигледно изгубио интересовање за свирање.
Композиције за баритон писали су и други аутори и извођачи у служби кнеза Естерхазија, попут Луиђија Томазинија, Јозефа Пуркштајнера, Антона Нојмана и Андреаса Лидла. Јозеф Пуркштајнер, рођен око 1739. године, био је активан као композитор и виолиниста, а на двору Естерхазијевих радио је пуних шеснаест година, почев од 1766. године, написавши најмање 24 дивертимента за баритон, не би ли му након тога било додељено место кућепазитеља дворца у Дојчкројцу.
Аутор Срђан Атанасовски
Коментари