Уметност интепретације

Жинет Неве је рођена у Паризу 1919. године у музичкој породици. Са седам година први пут је наступила као солиста са Оркестром Колон којим је дириговао Габриел Пјерне. Студирала је на Париском конзерваторијуму, где је прву награду добила са само 11 година. Са петнаест је освојила Међународно такмичење Вијењавски, када је друго место заузео Давид Ојстрах, чиме је започела њена светска каријера. Исте, 1935. године имала је турнеје по Пољској и Немачкој, у Совјетском Савезу наступала је 1936, а у Америци и Канади 1937. године. У Лондону је дебитовала после рата 1945. године, а њени концерти у британској престоници били су испраћени са највећим похвалама. Жинет Неве је била на путу према Сједињеним Америчким Државама када је њен авион пао код Азора. Том приликом је погинуо и њен брат Жан-Пол Неве који јој је био пратилац на клавиру, а уништене су и њене две виолине произашле из радионица Страдиваријуса и Гвадањинија. Занимљиво је напоменути да је Едит Пјаф, чији је партнер француски боксерски шампион Марсел Сердан такође погинуо у истој несрећи, у својој аутобиографији Коло среће записала: „Путовала бих хиљадама километара само да чујем велику Жинет Неве.”

Жинет Неве је свирала са изузетном страшћу и емотивношћу, али све њене интерпретације краси изузетна техничка контрола и осећај за епоху. Они који су наступали са њом или је познавали, као што су велики уметници Ида Хендел, Пабло Казалс или Антал Дорати, истицали су да је она била најбоља виолинисткиња своје генерације и да је била изузетно расположена да ради са диригентима и оркестрима на стварању заједничке интерпретације, а не само да истакне своје солистичке могућности.

Уредница Ксенија Стевановић