Путеви прозе
Ћел Весте: Привиђење ’38
У циклусу ПУТЕВИ ШВЕДСКЕ ПРОЗЕ, од понедељка 18. до петка, 22. априла, можете пратити одломке из романа "Привиђење ’38" који је написао шведски аутор Ћел Весте.
Ти биографски афинитети присутни су и у Вестеовом делу. На потпуно језичко разумевање земље у којој се родио и у којој је одрастао, надовезала се тежња ка сагледавању околности историјског развитка Финске као државе и њеног друштва, као и неизбежног утицаја догађаја са макроплана на судбине појединца. Отуд окосницу радње у Вестеовим наративима увек чини преламање колективног у појединцу који спољашња дешавања проживљава и износи, прерађено, као судбоносан поступак – или кобно неделање. Музику као своју другу страст Весте упошљава да читаоцу дочара теже изрециве категорије стварности у универзуму своје приче, попут расположења и неопипљивог духа времена, дозвољавајући јој да у драмским кључним моментима избије у први план.
Весте је дебитовао 1986. збирком песама Tango orange, а прославио се романом Змајеви над Хелсинкијем (Drakarna över Helsingfors, 1966). Лауреат је Велике књижевне награде шведске „Деветочлане академије“ (Samfundet De Nios store pris) и Финске награде (Finlandsprisen). У више наврата је номинован за престижну Књижевну награду Нордијског савета (Нordisk Råds Litteraturpriс) којом је напослетку награђен 2014. за роман Привиђење ’38.
О роману Привиђење ’38
Почетком 1918. у Финској бесни грађански рат. Револуција у којој се урушило руско царство донела је земљи независност, али уједно је међу становништвом покренула питање будућег уређења младе државе. „Црвени“ социјалисти сукобљавају се са „белима“ који уживају подршку конзервативног финског Сената. После само неколико месеци, рат се, захваљујући немачкој интервенцији, окончава победом „белих“. Упркос монархистичким тежњама германофилске струје унутар „белих“, Финска остаје република и до краја наредне године проглашава се општа амнестија за поражену страну, али победници у међувремену спроводе сурову одмазду. Број жртава међу „црвенима“ готово се упетостручује по окончању ратних акција кроз масовна погубљења и затварања у „логоре глади“.Двадесет година касније о рату се ретко проговара, а дешавања која су му уследила важе за апсолутни табу. Све уочљивија претња надолазећег сукоба светских размера води, међутим, ка једној новој радикализацији која приморава младу државу и појединце у њој да изнова проживе поделе и одлуке старе двадесет година. Ако је економски и културни процват двадесетих година и донео наду да се може превазићи прошлост, а супротности измирити, у поновном суочавању са мрачном страном човечанства врло брзо спадају маске, а мирнодопски живот током протекле две деценије све је више налик на неуспелу вештачку творевину, пуко колективно привиђење.
Почетком 1938. адвокат Клас Туне запошљава у својој хелсиншкој канцеларији нову службеницу, строгу и уздржану госпођу Матилду Вик. Упркос сталешким разликама, међу њима се рађа интуитивна симпатија и однос поверења. Ипак, један кратак сусрет натераће Матилду да се суочи са својом прошлошћу и, у саигри са Тунеовом неодлучношћу и утонулости у рефлексије о властитом животу и људском удесу, уједно осујетити сваку могућност искреног пријатељства и зближавања.
Текст је
превела Јелена Лома.
Читао Александар Божовић.
Уреднице Радмила Глигић и Оливера Нушић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
_(1).jpg "Да ли су графити уметност?")
Коментари