Јован Аранђеловић: Филозофско разматрање историје

На примеру, пре свега, Хегелове филозофије историје показује се изузетан значај ваљаног разумевања начина на који он одређује разум и ум, а без тога није могуће утемељено тумачење његових погледа о довршавању посебних епоха историје света. При свему томе, аутор се усредсређује на нововековље и у тој мисаоној вези настоји да покаже како се на Хегеловим идејама о проблемима историје, политике и права може засновати став, у чију утемељеност он није сумњао – став о довршавању света који назива германским. Реч, дакле, уопште није о довршавању светске историје, већ једног њеног посебног дела или епохе. Битно је увидети да је довршеност, како је схвата Хегел, кључна претпоставка саме могућности умне, односно спекулативне спознаје њему савременог света, сматра Аранђеловић. Другим речима, без те довршености филозофија ума, како је тумачи Хегел, уколико је њен изазов германски свет, једноставно не би била могућа.

Текст се завршава сажетим указивањем на ауторове погледе о важнијим проблемима разматраним у овом спису. Критички суд о Хегеловој замисли историје омогућио је назнаке једног битно другачијег приступа проблемима краја историје оног света чији се развој довршио већ у модерним временима. У облику „нагађања“ или „предсказивања“ изнета је и једна замисао о лику света различитог од оног чије су животне могућности истрошене. „Нагађања“ почивају, као и сам тај појам, на ономе што је Кант називао „изгледима и предзнацима времена”, који омогућавају филозофско „предсказивање историје људског рода”. Али, треба поменути и оно најважније: „без овладавања појмовима о којима се у овом огледу говори, нема начина да филозофија прекорачи на најбољи начин оквире ефемерности у колико истрајава на начелу умног мишљења”, пише Јован Аранђеловић.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.