Стереорама – Поноћни концерт
Вечерас су на програму две симфоније Јана Сибелијуса – Пета у Ес-дуру, опус 82 и Седма у Це-дуру, опус 105, обе у извођењу оркестра Берлинске филхармоније са диригентом Хербертом фон Карајаном.
Педесети рођендан Јана Сибелијуса (8. децембар 1915) проглашен је у Финској за национални празник. Тим поводом финска влада је поручила од композитора једну симфонију. Тако је настала Пета по реду симфонија Јана Сибелијуса чија је прва верзија изведена под управом аутора, баш на његов педесети рођендан. Доцније су настале још две верзије – 1916. и 1919. године. Ова последња се данас најчешће изводи.
Своју Седму симфонију, дело у једном ставу, Сибелијус је довршио 1924. године. Критика ју је прославила као "новост у формалном погледу, са суптилним сменама темпа, сасвим особена у примени тоналитета и органском развоју целине" или једноставно као "Сибелијусово најзначајније достигнуће". Сам аутор се колебао око наслова дела, па га је на премијерном извођењу, 2. марта 1924. године, назвао Симфонијском фантазијом број 1. Фебруара наредне године дело је изашло из штампе под насловом Седма симфонија у Це-дуру опус 105. Треба овде приметити да је Сибелијус последње дело (опус 116) компоновао 1929. године – дакле, створио је још 11 опуса у наредних пет година – и да се потом повукао на једно имање недалеко од Хелсинкија, где је провео последњих 28 година свог дугог живота. Пред крај живота, уништио је партитуру своје несуђене Осме Симфоније, на којој је у том периоду радио.
Аутор: Зоран Стојовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари