Музеј звука

Џон Дауленд, ренесансни композитор, певач и лаутиста, највероватније је рођен у Лондону, прво намештење добио је у Паризу, где је био у служби енглеског амбасадора на француском двору. Током боравка у француској престоници, прешао је у католичку веру, што је, по његовом мишљењу био разлог што није постављен на место лаутисте при протестантском двору Елизабете I. Дауленд је зато ангажман пронашао у Данској, где је краљ Кристијан IV, као велики љубитељ музике, његове услоге платио астрономском сумом, чинећи га једним од најплаћенијих дворских службеника. Ипак, енглески композитор није био превише захвалан радник, те је често у Енглеској остајао дуже него што би му то краљ дозвољавао, те је на крају отпуштен 1606. године. По повратку у домовину, добио је место на двору Џејмса I као лаутиста, на којем се задржао до своје смрти 1626. године. Као изврстан лаутиста, за кога је савременик и песник Ричард Барнфилд рекао да „његов небески додир на лаути усхићује људска чула“, највећи део свог композиторског опуса посветио је овом инструменту.

Поред композиција за лауту Џона Дауленда, слушаћете и снимак са концерта који је ансамбл Сириусове виоле одржао у дворани Тонхале у Цириху, 21. јуна прошле године. На програму су биле Даулендове песме, у којима је композитор успео да „ухвати“ доминантно расположење свог времена – меланхолију. Наиме, сам композитор је као сопствени мото одабрао назив своје најдуже паване Семпер Дауланд семпер доленс, односно „увек тужни Дауленд“, те не чуди што су његова дела испуњена осећањима туге и отуђености.