Музеј звука – Миса Педра де Ескобара

Педро де Ескобар или Педро из Порта, како је још познат, рођен је у овом протугалском граду, највероватније као потомак кастиљанских имиграната. Иако је сматран португалским композитором, Ескобар је највећи део каријере провео у Шпанији. Његово име се први пут помиње 1489. године када је као хориста ступио у службу Изабеле од Кастиље, где је био активан наредних десет година – као певач, али и као композитор, сарађујући са Франсиском де Пењалосом, Франсиском Хернандезом и Алонсом де Алвом. Ескобар је 1507. године прихватио место капелмајстора катедрале у Севиљи, али се након дугогодишњих жалби на малу плату и превише обавеза, вратио у родни Португал, где постао калепмајстор на двору Дом Алфонса, сина краља Мануела I. Иако је током живота уживао поштовање савременика, овај композитор је живот окончао у немаштини, борећи се са алкохолизмом.

Сачувана Ескобарова дела откривају аутора који је поседовао велико контрапунктско умеће, као и осећај за музичку обраду текста.

Остала су сачувана само два целовита мисна циклуса Педра де Ескобара – најранији Реквијем на Пиринејском полуострву, као и четворогласна миса коју ћете вечерас слушати a која представља компендијум различитих композиционих техника тог доба. Композитор користи комплексну имитациону технику, али и веома успеле звучне ефекте и сталне промене текстуре. Ескобар је компоновао пет полифоних ставова ординаријума, а на месту пропријумских одсека, употребио је грегоријанско певање мозарапске традиције. Претпоставља се да је миса компонована за потребе извођења у Гранади, у којој је након поновног хришћанског освања града 1492. године, утемељен снажан маријански култ, концентрисан на статуу Мадоне коју су тамошњој катедрали поклонили шпански монарси Изабела и Фердинанд.

Ескобарова миса чинила је окосницу службе која је изведена у овом андалузијском граду око 1520. године, а у којој су поред грегоријанских напева, на самом почетку и крају изведена и два мотета Франсиска де Пењалосе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић