Годишњице – Севиљски берберин

Само три месеца касније још један композитор представио је своје виђење ове позоришне комедије. Реч је о Франческу Морлакију, италијанском композитору рођеном 1784. године, који је, после кратке каријере у Италији, почев од 1810. био ангажован као капелмајстор на двору саксонског краља Фредерика Аугустуса I у Дрездену.

Док Росинијева опера заступа нова и прогресивна стремљења у италијанској комичној опери, Морлакијев Севиљски берберин је показатељ конзервативног укуса спрам опере буфо у немачким земљама у пост-наполеоновском периоду. За разлику од Росинија, који се послужио савременом адаптацијом либрета, Морлаки је у неизмењеној форми употребио либрето Ђузепа Петрозелинија, који је послужио за Паизијелову адаптацију из 1782. године, преузимајући у појединим сегментима чак и Паизијелове речитативе, као и тонални план и решења форме. Савременост Морлакијеве партитуре огледа се пре свега у третману оркестра, у коме препознајемо Бетовеновог и Менделсоновог савременика, а живошћу плени и оперски портрет Розине.

На почетку вечерашње емисије чућете увертиру и одломке из првог чина Морлакијевог Севиљског берберина, који прати први покушај грофа Алмавиве да се, уз помоћ Фигара, севиљског „мајстора свих заната", приближи Розини, изабраници свог срца. Улоге Алмавиве, Фигара, Розине и Бартола тумаче Маурицио Коменчини, Романо Франческето, Алесандра Руфини и Ђорђо Гати, док Оркестром младих Ин канто диригује Габријеле Каталучи.

У наставку, чућете завршне сцене Росинијеве опере, почев од арије Берте, Бартолове кућепазитељке, која најављује расплет, подсмевајући се старцима који покушавају да се ожене младим девојкама. Уз помоћ Фигара, Алмавива успева да предухитри Бартола, ушавши у његову кућу и хитро се венчавши са Розином. Улоге Берте, Бартола, Розине, Фигара и Алмавиве тумаче Сели Барџис, Доменико Тримарки, Агнес Балца, Томас Ален и Франчиско Араиаа, као солисти наступају и Роберт Лојд и Џон Нобл, док Академијом Свети Мартин у пољима диригује Невил Маринер.

Аутор Срђан Атанасовски