Стереорама – За клавир

Своја прва четири клавирска концерта, који се у Кехеловом попису воде под бројевима 37, 39, 40 и 41, Моцарт је компоновао у Салцбургу 1767. године, када му је било 11 година.

И мада се за ова дела дуго веровало да су оригинална, данас је познато да су то биле углавном оркестрације ставова соната различитих немачких виртуоза. На тај начин је Волфганг, вођен искусном руком оца Леополда, учио да савладава структурне проблеме форме клавирског концерта. То потврђује и чињеница да је Леополд Моцарт из списка Волфгангових дела (који је објавио 1768), искључио ова четири концерта, сматрајући да то нису оригинална дела његовог сина. Композитори чију је музику Моцарт прерадио у овим делима, данас су готово непознати (изузев Карла Филипа Емануела Баха од којег потиче финале Трећег концерта). Остала четворица су композитори немачког порекла који су деловали у Паризу и које је породица Моцарт могла тамо срести приликом раније европске турнеје. Сва четири концерта имају по три става. Од тих 12 ставова највише, њих пет, су прераде ставова Хермана Раупаха, три су из пера Леонција Хонауера, а по један став Јохана Шоберта, Готфрида Екарта и Карла Филипа Емануела Баха. Само за један став, није пронађен узор, па се претпоставља да би могао бити Моцартов оригинал. То је лагани став Првог од четири концерта.

Слушаћемо интерпретације пијанисте Данијела Баренбоима, који и диригује Енглеским камерним орткестром.

Аутор: Зоран Стојовић