Ђузепе Верди: Магбет (први део)

Оперу Магбет Верди је осмислио нешто другачије од својих претходних остварења. Брилијантим подударањем музике са Шекспировом мрачном психолошком драмом о незајажљивом пожудом за влашћу, композитор осветљава психу озлоглашеног пара – Магбета и Лејди Магбет. Верди, такође, показује муке шкотског народа, који трпи страшне последице политичких борби. Магбет је заповедник у војсци краља Данкана, а истовремено он и његова жена теже да се домогну престола. Баш као и у Шекспировој драми, опера започиње сценом са вештицама, које задржавају важну улогу током целе опере. У шуми, оне се сусрећу са Магбетом и Банком који се враћају из битке. Магбет је изненађен када га вештице назову Таном од Кодора и Краљем Шкотске, а Банку говоре да неће постати краљ, али да ће бити отац краљева. Вештице у опери оличава трогласни женски хор. Убрзо, први део предсказања се остварује: Магбет добија поруку од краља Данкана, у којој га обавештава да је постављен за новог Тана, односно намесника Кодора.

За то време у њиховом замку, Лејди Магбет из мужевљевог писма сазнаје о вештичјем пророчанству. Веза између Лејди и њеног мужа је пре свега заснована на страсној жудњи за влашћу, а не на љубавничкој пожуди. У опери Магбет, њихова пожуда ствара амбицију, а не потомке. Уводна сцена Лејди Магбет следи струкутуру бел канто арије, за којом следи бржа кабалета, што је форма која је још увек присутна код раног Вердија. Међутим, колоратуре у бржем одсеку налазе се у служби приказивања њене амбициозне нарави и призивања у помоћ мрачних сила, а не као израз лепоте и могућности солисте. По Магбетовом повратку, супружници одлучују да убију краља Данкана, како би испунили и други део пророчанства. Те ноћи Магбета опседа визија ножа, али он ипак извршава убиство. Касније скрхан кривицом, допушта да Лејди Магбет преузме контролу. Она подмеће доказе и окривљује Данканове чуваре.

У ранијим опера не постоји ниједан дует налик овом, који има четири одсека, и који се руководи градацијом емоционалних интеракција. Говорило се да је Верди пре премијере пробао овај дует 150 пута са првим извођачима Магбета и Лејди Магбет како би постигао ефекат притајеног разговора, и суптилна психолошка сенчења у којима се кривица претвара у страх и ужас, ипак остајући у сенци опсесивне жудње за влашћу. Када се злочин открије, Магбет и Лејди Магбет се придружују у оптужбама против незнаних починитеља. Ова лажна оптужба и претварање представљају изузетно упечатљив моменат, те је сам крај првог чина у коме наступа цео ансамбл обезоружавајући у својој драмској снази.

Радња другог чина је следећа: Магбет је опседнут трећим вештичјим предсаказањем да ће Банкови потомци владати Шкотском. Пошто су Банко и његов син на путу ка замку у коме се одржава прослава Магбетовог крунисања, Магбет и његова жена одлучују да их убију пре него што тамо стигну. Чувена арија Лејди Магбет – Светла се гасе – описује како ноћ прави вео којим ће прекрити злочин. Она је додата 1865. године и својом слободнијом структуром открива зрелог Вердија који је заинтересован за прожимање музике и текста. Међутим, ствари се не одвијају онако како су они испланирали. Банко је убијен, али његов син успева да побегне. Радња се затим сели у замак где се одвија гозба. У сред банкета Магбет почиње да губи разум – причињава му се да види Банков дух како седи за столом. Лејди Магбет покушава да смири ситуацију сталним понављањем веселе здравице, која овим поступком од тривијалне мелодије постаје израз маничног стања. Здравица се распада када Магбет поново угледа Банка обливеног крвљу, те се привид мира разара и у самој музици. Лејди Магбет изводи свог мужа из дворане, док гости зуре у неверици, увиђајући какво је зло спопало Шкотску.

У трећем чину Магбет је забринут и одлучује да поново потражи вештице и упита их за савет. Оне му говоре три ствари: њега не може да повреди човек кога је родила жена, не може бити поражен осим ако се Бирнамска шума не окрене потив њега, а Шкотском ће, ипак, владати Банкови потмоци. То значи да ће Магбет и Лејди Магбет морати да уклоне још људи – Мекдафа и његову породицу, те остатак Банкове породице. На крају Магбет пада у несвест, али га његова жена враћа у реалност у дуету у којем га убеђује да је последње пророчанство лажно и да морају да почине додатна убиства. У овом делу опере се приказује натприродни свет. Поново се сусрећемо са вештицама и привиђењима које оне стварају пред Магбетовим очима како би предсказале будућност. Верди својом оркестрацијом у којој користи дрвене дувачке инструменте, ефектно дочарава ову атмосферу.

Мекдафова жена и деца су убијени, али не и сам Мекдаф. У његовој арији Верди исказују сву тежину страшног губитка. Малколм, син краља Данкана се придружује Мекдафу. Он наређује војницима да исеку гране из Бирнамске шуме како би се њима камуфлирали приликом напада на Магбетов замак. У међувремену Лејди Магбет губи разум и месечари. Верди у овој сцени доследно прати Шекспиров текст, али додаје упорни ритмички пулс у оркестру, а понављањем дисонанци представља њену неспокојну, измучену савест. Познато је да је Верди инсистирао да Лејди Магбет користи таман, пригушен глас, у овој драматичној сцени. Међутим, певачица мора да покаже све аспекте свог вокалног умећа јер на самом крају досеже и тон Д2 у тренутку када одлута у смрт. У завршном сегменту опере Магбет пева своју чувену арију Пјета, риспето аморе чије речи гласе: „Самилост, поштовање и љубав ме неће утешити у тренуцима мог пораза, клетва ће бити мој епитаф.” Мекдафова војска се приближава камуфлирана гранама – чиме се обистињује упозорење да ће се шума подићи против Магбета. На крају опере, Мекдаф, човек који је истргнут из утробе мајке, убија Магбета, а Шкотском поново завлада мир.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић