Разум и осећајност

Овај „француски Моцарт“, био је познат и као „старији“ Ле Дик, како би се разликовао од брата Пјера, који је током друге половине 18. века такође градио успешну каријеру као виолиниста.

Симон Ле Дик припада плејади веома талентованих музичара епохе класицизма који су упркос томе што су рано преминули, за живота стекли завидну репутацију и оставили богату заоставштину. Ле Дик је био ученик Пјера Гавинијеа, а након што је постао један од најцењенијих виолиниста свог доба, добио је позив да буде и један од управника Духовних концерата, као део тријумвирата у којем је поред његовог учитеља био и Франсоа-Жозеф Госек. Овај концертни серијал, али и оркестарско удружење, пружило је снажан подстицај развоју симофнијске музике у Француској, бивајући платформа за промоцију радова аутора манхајмске школе, попут Стамица, Холцбауера и Канабиха. Симон Ле Дик је био један од аутора који су пружили своје виђење споја француског стила и немачке преткласике, стварајући елегантан и јединствен музички језик. Ле Дик је за собом оставио 14 соната за виолину, 12 дуа за две виолине, 9 гудачких трија и 6 квартета, затим 3 симфоније, 3 оркестарта трија, 3 виолинска концерта и концертантну симфонију за две виолине и оркестар. Иако је његов опус релативно мали, он сведочи о композитору натпросечног талента и оригиналности. Ле Дик је као основу својих композиција користио непретенциозан мотивски материјал који је уз помоћ суптилне употребе хроматике, пажљиво осмишљених ритмичких фигура, честих молских сенчења и варљивих каденци успевао да претвори у музички ток испуњен сензуалношћу, али и разборитошћу.

Две од три симфоније овог аутора написане су 1777, у години када је преминуо. Месец дана после његове смрти, у критици концерта на којем је изведена Симфонија у Ес дуру, остало је записано следеће: „Концерт прошле среде је започео симфонијом покојног господина Ле Дика. Проба концерта је остала вредна пажње: диригент и виолиниста (пријатељ и колега композитор, Витез Сен-Жорж) је био толико ганут изражајношћу овог дела које га је подсетило да његов пријатељ више није жив, да је испустио гудало и бризнуо у плач. Туга је опхрвала све пристуне музичаре који су прекинули пробу.”

Уредница емисије: Ивана Неимаревић