Савремена српска музика – Дела Бранке Поповић

Бранка Поповић, рођена 1977. године у Београду, завршила је студије музикологије и композиције у класи Зорана Ерића на Факултету музичке уметности у Београду, а потом је магистрирала композицију, на Гилдхол Школи за музику и драму у Лондону у класи Џудит Бингам. Године 2012, извођењем камерне опере Петроград, ова уметница је одбранила и уметнички докторат на Факултету музичке ументости у Београду.

Дела Бранке Поповић извођена су у оквиру Бертвисл фестивала у Лондону, Јамаха такмичења дувачких квинтета у Глазгову, а редован је учесник и Међународне трибине композитора у Београду. Године 2002, освојила је Трећу награду за трио Dream на Летњој музичкој академији Будимпешта–Праг–Беч. Ова уметница освојила је награду за најбољу музику у филму Тачка прекида Игора Тохоља на 56. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма 2009. године. Ипак, највећи успех на међунароној сцени Бранка Поповић је остварила прошле године, када је њено дело дело Lines and Circles изабрано међу 10 препоручених дела Рострума.

На почетку емисије чућете управо ово дело, које је настало као поруџбина Ансамбла Студио 6 а премијерно је изведена на концерту одржаном у Студију 6 Радио Београда 24. априла 2013. године. Композиција Lines and Circles представља деликатан и прецизан музички механизам, састављен од ситних музичких честица и звучања, које су стимулисане да круже око своје осе и тако цирклушу. Ова композиција је минуциозна чипка састављана од микро звучних догађаја, линија, кривих и апстрактне музичке наративности.

У емисији ћете чути и одломке из камерне опере Петроград, која је представљала докторски рад ове композиторке, и која је премијерно изведена 2012. године у Дому омладине у Београду.

Опера Бранке Поповић написана је на либрето Александре Секулић, заснован на истоименом роману Петроград руског писца Андреја Белог. Овај изузетно занимљив роман, први пут објављен 1914. године, теоретичари књижевности означавају делом којим је “започео модернизам” у књижевности. Радња би се могла описати као својеврсан трилер: време дешавања је у освит револуционарне 1905. године, током које је Русију захватио талас политичких и социјалних немира. На овом фону, у тадашњој престоници царства, Петрограду, односно Санкт Петербургу, пратимо младог револуционара, Николаја Аполоновича Аблеухова, коме „неименована“ партија налаже да изврши атентат на свог оца, високог царског званичника и сенатора Аполона Аполоновича Аблеухова, тако што ће поставити бомбу у његову радну собу.

Ослонац читавог драмског тока у опери чини излагање наратора, кога је на премијери изузетно тумачио Владимир Динић. Он у највећем делу опере има улогу класичног наратора (ораторијумског типа) – који говори текст, али и у моментима који поседују већу емотивну тежину и пружају дубљи увид у стања протагониста, почиње и да пева и баритонској лаги.

Уз њега, извођачки састав чине 2 сопрана, 2 мецоспорана, 2 тенора, 2 баритона, уз пратњу гудачког оркестра од 15 свирача, клавира, удараљки, кларинета и електронике.