Жилија Каже: Спасавање медија

“Година 2015. Екрани су свуда живот, а на Twitter-у и Facebook-у, у SMS порукама, као и на Snapchat-у, чује се новоговор. Произвођача информација никада није било толико колико данас. У Француској, више од 4000 новинских наслова, више од 100 радио-станица, више стотина телевизијских канала, десетине хиљада блогова и других сабиралишта информација. У Сједињеним Америчким Државама, више од 1000 локалних телевизија, више од 15 000 радио-станица и 1400 дневних листова.

Парадоксално је што медији нису никада били слабији. Укупни годишњи приходи свих америчких дневних новина два пута су мањи од прихода Google-а, чија је улога, између осталог, да врши избор садржаја које су произвели други. Свака се “информација” преузима безброј пута, и то у истоветном облику. Чак и не говорећи о сталним информативним ланцима који испоручују заредом исте низове слика, новине се труде да што брже објављују агенцијске вести на својим интернетским страницама, као да је copy-paste важније од скупљања изворних информација. А медији, по структури своје производње не могу поднети бесконачну конкуренцију, то јест све већи број учесника у послу”, пише француска економисткиња Жилије Каже у предговору књиге Спасавање медија.

Коментаришући актуелну кризу - првенствено, штампаних медија, који се боре да опстану, смањују простор за истраживачко новинарство и број запослених - и упоређујући резултате новијих истраживања о поверењу у медије, Жилија Каже даје предлоге за превазилажење постојећих прилика. Њена је средишња замисао да треба створити модел непрофитног медијског друштва, прилагођен XXI веку, које би имало некакав међустатус између фондације и акционарског друштва и који би дао ново место друштвима читалаца и запослених.

Књигу Спасавање медија објављује ускоро издавачка кућа Академска књига.
Одломке чита Ковиљка Панић. Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.