Музеј звука

На почетку емисије ћете чути мису Ин ило темпоре овог аутора, компоновану према истоименом мотету Николе Гомбера. Једна од три сачуване Монтевердијеве мисе написана је исте године када и Вечерња служба Блажене Богородице, 1610, и објављена је у публикацији посвећеној папи Павлу V, од кога је композитор очекивао поруџбину и помоћ у школовању сина. Иако су оба дела била посвећена римском понтифу, претпоставља се да је само Миса представљена у Ватикану, будући да хетерогени стил Вечерња, није био у складу са конзервативним укусом папског седишта. Штавише и копија мисе која је остала сачувана у Ватикану, не поседује оригиналну деоницу оргуља, сходно пракси а капела певања у Сикстинској капели.

Упркос Монтевердијевим напорима да освоји папину наклоност, помоћ Павла V је изостала, али је зато захваљујући овој публикацији Монтеверди добио угледно место капелмајстора Базилике Светог Марка у Венецији.

Своју Мису Ин ило темпоре, Монтеверди је компоновао за шест гласова, што је у том тренутку била донекле превазиђена пракса – наиме, тада је био пожељнији четворогласни а капела слог, те је и чувена Миса Папе Марчела Ђованија Пјерлуиђија Палестрине након смрти аутора била често извођена у четири гласа. У овом делу Монтеверди демонстрира велико умеће имитационог, вишегласног контрапункта, преовлађујуће густих текстура.

Вечерња служба Блажене Богородице су најобиминије и најмонументалније дело религиозне музике до Бахових Пасија и Мисе у ха-молу. Састављене су из више раличитих духовних композиција – мотета, антифона, псалама, инструменталних комада и Магнификата, везаних за маријански култ. Неколико мотета је написано на стихове из Песме над песмама, док се у свим композицијама као основа појављује корална мелодија. Ипак, бројне нумере носе јасне карактеристике кончитато стила – нове технике коју је Монтеверди промовисао, и виртуозних солистичких деоница којe имају своје залеђе у световној и тада новој, оперској музици.