Стереорама – Концертни подијум

Денис Брејн је био први велики виртуоз на хорни модерне епохе. Мада је његова каријера прерано прекинута (погинуо је 1957. године у саобраћајном удесу), оставио је за собом снимљено готово све што се и данас сматра класичним репертоаром за овај инструмент. Композитори као Бенџамин Бритн и Паул Хиндемит посветили су му своја дела, а то би сигурно учинио и Моцарт, да је био у прилици да га упозна. Међутим и Моцартова епоха обиловала је мајсторима овог инструмента као што је то био тада веома славни Јохан Венцел Штих, алијас Ђовани Пунто. Мање познат као хорниста, а више као трговац сиром, био је Моцартов пријатељ Игнац Лајтгеб. Моцарт га је прославио компонујући за њега чак четири концерта и један Концертни рондо. Емисију започињемо Брејновим извођењем Четвртог концерта за хорну Волфганга Амадеуса Моцарта. Филхармонијским оркестром из Лондона диригује Херберт фон Карајан.

Године 1943. Бенџамин Бритн је компоновао Серенаду за тенор, хорну и гудаче, посветивши је славном енглеском лирском тенору Питеру Пирсу и хорнисти Денису Брејну. Дело је први пут изведено 15. октобра 1943. године у лондонском Вигмор холу, са Пирсом и Брејном као солистима, док је Енглеским камерним оркестром дириговао аутор. Серенада је компонована на стихове енглеских песника Котона, Тенисона, Блејка, Бена Џонсона, Китса и једног анонимног аутора. Снимак који ћемо слушати забележен је 10 година касније, 1953, са истим солистима, док Новим лондонским симфонијским оркестром диригује Јуџин Гусенс.

Свој Концерт за хорну Паул Хиндемит је компоновао 1949. године управо за Дениса Брејна, који га је први пут извео следеће године у Баден-Бадену. Убрзо, Хиндемит поклања Брејну партитуру Концерта са посветом: Непревазиђеном првом извођачу овог дела од захвалног композитора. Концерт је врло необичан по форми. Прва два кратка става носе ознаке темпа: Умерено брзо и Врло брзо док разуђени трећи став има пет одсека са ознакама: Врло споро-Умерено брзо-Брзо-Живо-Врло споро. У средишту овог трећег става налази се слободан одсек, врста праћеног речитатива, где, на тремолу гудача, следећи дужине слогова, хорниста као да "рецитује" песму, чији је аутор сам Хиндемит, а која се и цитира у партитури. Концерт за хорну и оркестар Паула Хиндемита Брејн свира уз Филхармонијски оркестар из Лондона под управом аутора.

Аутор: Зоран Стојовић