Хајдн као шеф-капелмајстор Естерхазијевих

Почевши од 1766. године, кнез Николаус Естерхази је од Хајдна, као новог главног капелмајстора, поручивао оперска дела, и то пре свега италијанске комичне опере. Хајднов основни задатак био је да компонује опере које су у кнежевој палати биле извођене приликом посета значајних личности. Прва опера у овом низу била је Певачица, премијерно изведена у лето 1766. године, када су виђени бечки дворјани посетили Естерхазијеву палату у Ајзенштату. Реч је о музичком интермецу у два чина, за који је либрето вероватно израдио Карл Фриберт, који је уједно тумачио тенорску ролу. Заплет опере је једноставан али ефектан: Гаспарина и њена наводна мајка, Аполинија, живе у кући учитеља музике Дон Пелађа, који не само што Гаспарини држи часове певања, већ покушава и да је заведе. Међутим, младој девојци се више допада млади и богати племић, Дон Еторе, који на крају успева да задобије њену руку. Хајднова партитура састоји се од две арије за учитеља музике и по једне за Гаспарину и Аполинију, уз употребу лирских оркестарских речитатива, као и два финала чинова, од којих је други посебно елабориран. Занимљиво је иронично алудирање на стил опере серије, које проналазимо у једној од арија Дон Пелађа, која је потцртана употребом хорне, те у молској, емотивно пренаглашеној арији Гаспарине.

Као музички директор оперских продукција на двору Естерхазијевих, Хајдн не само што је компоновао нове опере, већ је и адаптирао партитуре других композитора. Наиме, у складу са извођачком праксом свог времена, Хајдн је често, уместо извођења оригиналних нумера, темељно прерађивао или, пак, писао нове, уметнуте арије, прилагођавајући на тај начин вокалне деонице улога певачима који су били ангажовани на двору принца Естерхазија. Тако је, на пример, 1777. године Хајдн написао нову арију за оперу Фраскатанка Ђованија Паизијела, док је арију „Ах, окрутниче“, из опере Берба грожђа Ђузепа Гацаниге, 1780. године прерадио и докомпоновао.

Срђан Атанасовски